1926.

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | >
<< | < | 1922. | 1923. | 1924. | 1925. | 1926.. | 1927. | 1928. | 1929. | 1930. | > | >>

1926.. po kalendarima

Gregorijanski	1926.. (MCMXXVI)
Ab urbe condita	2679.
Islamski	1344–1345.
Iranski	1304–1305.
Hebrejski	5686–5687.
Bizantski	7434–7435.
Koptski	1642–1643.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1981–1982.
• Shaka Samvat	1848–1849.
• Kali Yuga	5027–5028.
Kineski
• Kontinualno	4562–4563.
• 60 godina	Yang Vatra Tigar (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11926.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1926 (MCMXXVI) bila je redovna godina koja počinje u petak.

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Odredba o vožnji desnom stranom je proširena na celu KSHS.
• 1. 1. - U Kraljevini SHS osnovana Državna rečna plovidba (umesto brodarskog sindikata).
• 1. 1. - Stoletna poplava Rajne plavi Köln; u ovo vreme su i velike poplave u Holandiji, Belgiji, Francuskoj.
• 3. 1. - Grčki premijer general Teodoros Pangalos uzima diktatorska ovlašćenja.
• 3. 1. - Beogradski protojerej osuđuje u propovedi nedavna predavanja Brane Petronijevića zbog darvinističkih učenja koja je izneo, citirajući pritom i zakon države Tennessee kojim se zabranjuje predavanje te teorije (→ Scopesov proces).
• 4. 1. - Rumunski parlament ratifikovao odricanje princa Carola II od nasleđivanja prestola, krunski princ postaje njegov 4-godišnji sin Mihai I (Carol II će se ipak vratiti u zemlju i biti kralj 1930-40).
• 4. 1. - Andrej Ljapčev novi premijer Bugarske (do 1931) nakon Aleksandra Cankova.
• 4. 1. - U Budimpešti uhapšeni princ Ludwig zu Windisch-Grätz i društvo, pod optužbom da su falsifikovali francuske franke u jednom državnom institutu - međunarodna afera (Windisch-Grätz je u maju osuđen na četiri robije).
• 6. 1. - Osnovana nemačka avio-kompanija Deutsche Luft Hansa (1926-45; ime i znak će 1953. preuzeti Lufthansa, mada nema pravne veze).
• 8. 1. - Ibn Saud, sultan Nadžda, proglašen je u Meki i za kralja Hidžaza, kojeg je osvojio prošlog meseca. Iz Kraljevine Hidžaz i Nadžd 1932. nastaje Saudijska Arabija.
• 8. 1. - Bảo Đại postaje poslednji car Vijetnama (car 1926-45, šef države 1949-55).
• 10. 1. - Hernando Siles Reyes novi predsednik Bolivije (do 1930).
• c. 13. 1. - Izveštava se o "hajci na Srbe" u egejskoj Makedoniji.
• 14. 1. - Praizvedba Tijardovićeve operete "Mala Floramye" u Splitu.
• 15. 1. - Košava do 30 m/s u Beogradu, TT veze prekinute, uključujući antene bežične stanice u Rakovici, materijalna šteta, potopljeno više plovila na Savi i Dunavu. Na pruzi Paraćin-Zaječar tri vagona izbačena iz koloseka.
• 16. 1. - BBC-jeva radio drama Ronalda Knoxa sa simuliranom radničkom revolucijom izaziva paniku u Londonu.
• januar - Erwin Schrödinger objavljuje rad u kome je predstavio Schrödingerovu jednačinu.
• januar - Hapšenje više vođa komunista i radničkog pokreta u Beogradu.
• januar - Snijeg u Rijeci i Sušaku, kao i u Veneciji i Rimu.
• 17. 1. - Ministarstvo prosvete (Radić) penzionisalo devet profesora Zagrebačkog sveučilišta, većinom članova Samostalne demokratske stranke.
• 18. 1. - Premijera "Oklopnjače Potemkin" u Moskvi.
• 19. 1. - Anarhistička banda Los Errantes, na čelu sa Buenaventurom Durrutijem, opljačkala je poslednju banku u Latinskoj Americi, u Argentini, nakon čega beže u Francusku.
• 20. 1. - Nemački kancelar Hans Luther je formirao svoj drugi kabinet, pošto su nacionalisti iz DNVP napustili njegovu vladu zbog Ugovora iz Locarna (do maja).
• 21. 1. - Otvorena Sennarska, ili Makwarska, brana na Plavom Nilu u Anglo-Egipatskom Sudanu, dugačka preko 3.000 m, najviše visine 40 m.
• 26. 1. - Engleski pronalazač John Logie Baird demonstrirao mehaničku televiziju u Londonu – pet slika u sekundi, žive slike sa valerima.
• 28. 1. - Japan u periodu Taishō demokratije: umro je premijer Katō Takaaki, naslediće ga Wakatsuki Reijirō (do 1927. i 1931).
• 31. 1. - Britanske i belgijske trupe napustile Keln.

Februar/Veljača

• januar/februar - Stjepan Radić u poseti Bosni, Dubrovniku, Hercegovini, Dalmaciji. Kaže da vodi predizbornu kampanju, mnoge izjave izazivaju negodovanje među srpskim političarima; sporno je i otpuštanje Đorđevića, direktora škole u Dubrovniku.

Zgrada Narodne banke u Beogradu, proširena 1922-25

• 1. 2. - Razmenjene ratifikacije Angorskog ugovora o miru i prijateljstvu između KSHS i Turske (na snazi 16. 2.).
• 3. 2. - Češki jezik ("čehoslovački") zvanični je jezik u Čehoslovačkoj - mnogi će zvaničnici i službenici koji ga ne govore izgubiti posao.
• 3. 2. - Francisco Franco postaje general sa 33 godine, valjda najmlađi u Evropi (istakao se u Rifskom ratu u Maroku).
• 5. 2. - U Letoniji napadnut voz sa sovjetskim diplomatskim kuririma - Teodor Nete ubijen braneći diplomatsku torbu.
• 6. 2. - Ukradena lobanja iz Pancho Villinog groba.
• 8. 2. - Pošto se Radić 2-og u Dubrovniku založio za federalizam, slovenački lider Anton Korošec daje izjavu u skupštini u istom smeru, tj. za široku samoupravu ujedinjene Slovenije (trenutno je podeljena na Ljubljansku i Mariborsku oblast); ističe da su Slovenci poseban narod i da se zbog (pretežno srpskog) centralizma osećaju kao državljani drugog reda.
• 8. 2. - Prikazan Torrent, prvi američki film Grete Garbo.
• 10. 2. - Gdynia je dobila gradska prava - njena luka, poljska alternativa za onu u Slobodnom Gradu Danzigu, još uvek se gradi.
• 11. 2. - U Ruskoj SFSR Sovjetskog Saveza, Kara-Kirgiska Autonomna Oblast preuređena u Kirgisku Autonomnu Socijalističku Sovjetsku Republiku (od 1936. Kirgiska SSR).
• 12. 2. - Sovjetskom gradu Novonikolajevsk ime je promenjeno u Novosibirsk.
• 14. 2. - Bamberška konferencija lidera nacističke stranke: umirena disidentska severna frakcija (Gregor Strasser), Hitlerov Program u 25 tačaka je nepromenljiv ali najvažniji je Führerprinzip.
• februar - U Nemačkoj prikazan najstariji sačuvani dugometražni crtani film, Die Abenteuer des Prinzen Achmed.
• 15. 2. - Patrijarh Dimitrije osvetio proširenu zgradu Narodne banke u Beogradu.
• 15. 2. - Papski nuncije monsinjor Pelegrineti ulaže protestnu notu povodom optužbe St. Radića da je agitovao za klerikalce u Dalmaciji.
• 17. 2. - Ataturkove reforme: u Turskoj je izglasan građanski zakonik, po uzoru na švajcarski, zamena za šerijat.
• 19. 2. - Mlada Alisa Rozenbaum, poznata kao Ayn Rand, stigla je iz Lenjingrada u Njujork.
• 19. 2. - Iz Grčke, pod vojnom vlašću gen. Pangalosa, javlja se da je osujećen prevrat na čelu sa gen. Kondilisom; njegov osumnjičeni saučesnik gen. Plastiras je narednih dana zatečen u Skoplju.
• 22. 2. - Članak u beogradskim "Novostima" povezao premijerovog sina Radu Pašića sa korupcijskim skandalom.
• 25. 2. - Zločin uvrede Veličanstva: žena u Skoplju osuđena na tri godine zatvora za uvredu kralja tokom svađe sa mužem, po njegovoj tužbi; u martu je potvrđena presuda jednom čoveku iz Starog Sivca na 10 godina jer je u tri maha izvršio isti zločin.
• 26. 2. - Preds. Coolidge je potpisao zakon o prihodima kojim su u SAD smanjeni porezi, naročito bogatima.
• 26. 2. - Maharadža Indora, Tukodži Rao III, prinuđen je na abdikaciju pošto je bio umešan u ubistvo čoveka kome je prebegla njegova kurtizana Mumtaz Begum.

Mart/Ožujak

Robert H. Goddard sa raketom

• 5/6. 3. - Oluja u Splitu: potonulo nekoliko brodova, polomljeno nekoliko stotina borova na Marjanu, odneseni neki krovovi; kod Mravinaca prevrnut uskotračni voz.
• 6. 3. - Izgoreo Kraljevski Šekspirov teatar u Stratfordu.
• 7. 3. - Demonstracija bežičnog telefonskog saobraćaja između Londona i Njujorka, na 50. godišnjicu Bellovog patenta (komercijalno od sledećeg januara).
• 10. 3. - U Albaniji ubijen sandžački odmetnik Jusuf Mehoniqi (Mehonić) - za pravoslavce razbojnik, za muslimane junak (na njegovom grobu stoji datum 12. mart, neki zločini iz 1918-22. koji su pripisivani njemu i Huseinu Boškoviću počinila je jedna druga banda).
• 10. 3. - Izašao je prvi broj Amazing Stories, datiran sa April 1926 - prvi časopis posvećen naučnoj fantastici.
• 12. 3. - Anti-Fengtianski rat u Kini: sukob japanskih snaga i frakcije Guominjun kod tvrđava Taku - zemlje Bokserskog protokola tri dana kasnije ultimativno traže od pekinške vlade rušenje tvrđava.
• 14. 3. - Emiliano Chamorro Vargas ponovo predsednik Nikaragve nakon što je prethodnik zbačen u državnom udaru - nema podršku SAD, liberali u maju pokreću građanski rat a Vargas daje ostavku u novembru.
• 14. 3. - Železnička nesreća na El Virilli u Kostarici: poginulo 385 hodočasnika.
• 16. 3. - Robert H. Goddard u Masačusetsu lansirao prvu raketu sa tečnim gorivom.
• 18. 3. - Masakr 18. marta u Pekingu: antiimperijalističke demonstracije i okršaj sa vojnom policijom - 47 mrtvih.
• 18. 3. - Osnovna moderna Atinska akademija
• 20. 3. - Početak suđenja po tužbi Dragiše Stojadinovića protiv Rade Pašića za klevetu, na koju mu je takođe odgovorio optužbom da je umešan u aferu kojom je država oštećena za 13 miliona dinara. (Rade Pašić odgovara kontraoptužbama preko štampe, i D. S. i njegovog tasta Ljube Jovanovića, tako da dolazi i do sukoba u radikalnoj stranci).
• 20. 3. - Kantonski puč (Zhongshanov incident, Incident 20. marta): Chiang Kai-shek izveo čistku nepouzdanih komunističkih elemenata u Nacionalističkoj armiji.
• 23. 3. - Éamon de Valera se otcepio od Sinn Féina, osnovaće Fianna Fáil (/fiana fojl/ - "ratnici Irske"). Mada se protivi Anglo-irskom ugovoru iz 1921, želi da učestvuje u skupštini i iznutra republikanizuje Irsku Slobodnu Državu koja je britanski dominion.
• 23. 3. - Izašao prvi tom Velike sovjetske enciklopedije (prvo izdanje, sa 65 tomova, završeno 1947).
• 30. 3. - Skupština KSHS je usvojila budžet za 1926. i '27; vlada je zatim odložila njen rad do maja, dok Stjepan Radić, opozicija i Ljuba Jovanović traže da Skupština nastavi rad u aprilu - dolazi do krize vlade.

April/Travanj

• 3. 4. - U Italiji je osnovana Opera Nazionale Balilla, fašistička organizacija za decu i mlade (od 1937. Gioventù Italiana del Littorio).
• 3. 4. - Nakon prošlogodišnje Julske revolucije u Ekvadoru, vojska daje predsedništvo civilu, Isidru Ayori, ranijem rektoru univerziteta (do 1931).
• 4. 4. - Nikola Pašić, predsednik ministarskog saveta, dao ostavku pod pritiskom zbog korupcijskih skandala - time se okončava njegova premijerska karijera.
• 7. 4. - Neuspeli atentat na Musolinija u Rimu, Violet Gibson mu okrznula nos - sledeće noći napadi na antifašiste.

Nikola Uzunović, premijer KSHS 1926-27

• 8. 4. - Nikola Uzunović novi predsednik vlade (takođe radikal), i dalje koalicija sa HSS-om.
• 9. 4. - Pobuna solunskog garnizona protiv Pangalosa - brzo ugušena.
• 11. 4. - Stjepan Radić drži govor u Pakracu, između ostalog spočitava ministru saobraćaja Krsti Miletiću "4000 tone ugljena" koji se "kradu svakog meseca" u Zagrebu.
• 11. 4. - Grčki diktator Pangalos pobedio sa 93% na predsedničkim izborima s malim odzivom.
• 12. 4. - Ministar Miletić daje ostavku uz obrazloženje, misleći na Radića: "ne želim da budem više u prilici da sa ovakom jednom bitangom i vucibatinom sedim za jednim istim stolom" - kriza vlade.
• 15. 4. - Uzunović dao ostavku i odmah formirao novu vladu, bez Radića (ostala dvojica članova HSS, Šuperina i Nikić). Radić novu vladu naziva neparlamentarnom, neustavnom i "nedonoščetom korupcije". Na to se 22-og odgovara objavljivanjem dokumenata u smislu da su Maček, Predavec i Košutić bili uključeni u korupciju. U toku je i afera Standard Oil: Mirko Pečar, šef kabineta ministra trgovine Ivana Krajača, optužen je da je uzimao novac od te kompanije.
• 15. 4. - Prodor vode u rudniku ugljena Mostar, osam poginulih (svi leševi pronađeni 18/19. 5., nakon ispumpavanja vode).
• 15. 4. - Sovjetski Savez anektirao arktički arhipelag Zemlja Franje Josifa.
• 17. 4. - Mandžurski gospodar rata Zhang Zuolin zauzeo Peking od frakcije Guominjun i stavio pod kontrolu Beiyanšku vladu. Duan Qirui odlazi 20-tog,
• 20. 4. - Potpisan Mellon–Berengerov sporazum o otplati francuskog duga SAD: znatno smanjen iznos, laki uslovi ali nepopularan u Francuskoj (ratifikovan 1929, većina duga zbog Depresije nije ni otplaćena).
• 20. 4. - Grčke izbeglice su osnovale Svesolunski atletski klub Konstantinopoljaca - PAOK.
• 21. 4. (8. ševal 1344. AH) - Uništavanje ranoislamskog nasleđa u Saudi Arabiji: po naređenju Ibn Sauda srušeni mauzoleji na groblju Al-Baqi' u Medini - Dan tuge za neke muslimane.
• 21. 4. - Vojvoda i vojvotkinja od Yorka su dobili kćerku Elizabetu (kraljica 1952-2022).
• 24. 4. - Berlinski ugovor između Nemačke i SSSR: neutralnost jedne prema drugoj zemlji u slučaju napada treće. Smatra se pojačanjem Rapalskog ugovora iz 1922. i dopunom Ugovora iz Locarna.
• 24. 4. - U Parizu potpisana Konvencija o saobraćaju motornih vozila, kojom je predviđena Međunarodna vozačka dozvola (permis de conduire international).

Kruna Pahlavija

• 25. 4. - Sednica Glavnog odbora radikalne stranke, povodom spora Jovanović–Pašić (Jovanović je kritikovao Pašića u pismu objavljenom 21/22. 4.): Pašić tvrdi da "galama protivu korupcije" treba da pokrije federalističke i autonomističke tendencije; smatra da je jugoslovenstvo utopističko, nešto što je "izmislila Austrija"; protivi se federalizmu i davanju "druge uprave" Hrvatima i Slovencima.
• 25. 4. - Reza-šah Pahlavi krunisan za šaha Persije (Irana). Njegov šestogodišnji sin Muhamed-Reza je juče proglašen za krunskog princa (šah 1941-79).
• 25. 4. - U Milanu je praizvedena Puccinijeva opera Turandot (on je umro 1924).
• 26. 4. - Ljuba Jovanović isključen iz radikalne stranke; vlada u sukobu sa Pašićem.
• 29. 4. - Obnovljena "R-R" koalicija, radićevci dobijaju još tri ministarstva (Pavle Radić, Krajač i Pucelj).
• proleće - Ujedinjena opozicija Staljinu: Grigorij Zinovjev i Lav Kamenjev se približili Lavu Trockom.

Maj/Svibanj

• april/maj? - Rijeka Lika se izljeva zbog jakih kiša, poplavljen Gospić.
• 1. 5. - U Velikoj Britaniji počinje rudarski štrajk (traje do novembra).
• 1. 5. (Velika subota) - U Strumici bačena bomba u hotelu "Srpski kralj", jedan poginuo; napadač u bekstvu ubio vojnika.
• ca. 1. 5. - Srpsko-arbanaška banka je u Albaniji dobila koncesiju za rudu bakra u Puki - prva koncesija KSHS u inostranstvu.
• 2. 5. - Počinje Nikaragvanski građanski rat (1926–27) između liberala i konzervativne vlade, kojoj pomaže SAD: liberalni emigranti su se iskrcali u Bluefieldsu na karipskoj obali. Američki marinci stižu 7-og.
• 2. 5. - U Indiji je ubijen Rudraprajaški leopard, koji je za osam goodina pojeo 125 ljudi.
• 4 - 13. 5. - Generalni štrajk u Velikoj Britaniji, kao podrška rudarskom štrajku, vlada uvela vanredno stanje.
• 5. 5. - U Washingtonu postignut sporazum o dugovima KSHS, 62.850.000 dolara.
• 8. 5. - Prikazan je film The Black Pirate sa Douglasom Fairbanksom, u ranoj verziji Technicolora.
• 9. 5. - Sirijska pobuna: francuska mornarica bombarduje Damask zbog druskih nemira.
• 9. 5. - Richard E. Byrd i Floyd Bennett navodno preleteli avionom preko Severnog pola - pozdravljeni kao heroji ali kasnije se ispostavilo da su se okrenuli 240 km ranije.
• 12. 5. - Roald Amundsen preleteo Severni pol vazdušnim brodom Norge.
• 12. 5. - Nemački kancelar Hans Luther daje ostavku nakon gubitka poverenja u Rajhstagu, na čelo vlade se vraća Wilhelm Marx (do 1928).
• ≤ 12. 5.? - Utakmica Građanski - Juventus u Zagrebu: došlo je do tuče između publike i gostiju; nogometni savez je naredio postavljanje bodljikave žice prema gledalištu.

Piłsudski

• 12- 14. 5. - Majski prevrat u Poljskoj, poginulo 379 vojnika i civila. Maršal Józef Piłsudski je vlast iza kulisa do smrti 1935, odn. pokret Sanacja ("Sanacija", "Ozdravljenje").
• 13. 5. - Rade N. Pašić je osuđen na 15 meseci zatvora i 131.150 dinara za uvredu i klevetu Dragiše Stojadinovića.
• 14 - 22. 5. - Treći kongres KPJ u Beču - za balkansku federaciju radničko-seljačkih republika, na čelu partije Sima Marković, rad je blokiran frakcijama.
• 15. 5. - Započelo emitiranje radio Zagreba, prve radio postaje u Hrvatskoj koja kasnije postaje sastavnim dijelom HRT-a.
• 15. 5. - Predsednik vlade Uzunović je podneo ostavku, pošto su radićevci stali na stranu opozicije povodom interpelacije o korupciji, ali je Kralj nije usvojio (koalicija obnovljena 17-tog). Ljuba Jovanović se sa 11 članova izdvojio iz radikalnog kluba.
• 16. 5. - Opštinski izbori u Dalmaciji, prvi od 1912.
• 16. 5. - Ibrahim Heski na čelu tri kurdska plemena započinje Prvu araratsku pobunu u Turskoj - za mesec dana moraju pobeći u Iran.
• maj - Louis Armstrong and His Hot Five su izdali pjesmu Heebie Jeebies, koja ih proslavlja.

Univerzitetska biblioteka u Beogradu

• 18. 5. - Nestanak evangelistkinje Aimee Semple McPherson sa plaže u Los Angelesu - prvo se mislilo da se utopila, kasnije se pojavila rekavši da je bila oteta, što je postalo tema spora.
• 21. 5. - Veliki župan splitske oblasti poništio komunističke mandate sa poslednjih opštinskih izbora, jer bi oni i radićevci imali većinu u gradu Splitu.
• 23. 5. - Govor Stjepana Radića u Staroj Pazovi, uz velike mere obezbeđenja zbog glasina o orjunaškim i radikalskim planovima; pred tribinom uhapšen jedan orjunaš sa eksplozivnom napravom.
• 23. 5. - Kongres rezervnih oficira i ratnika u Zagrebu. Položeni venci na grobove Ante Starčevića u Šestinama i Zrinskog i Frankopana u Stolnoj crkvi.
• 23. 5. - Država Veliki Liban, u okviru Francuskog Mandata za Siriju i Liban, dobija prvi ustav i postaje Libanska Republika (proglašava nezavinost 1943).
• 24. 5. - Otvorena Univerzitetska biblioteka u Beogradu (građena 1921-24, od 1946. U. B. "Svetozar Marković").
• 25. 5. - U Parizu je ubijen Simon Petljura, nacionalistički lider Ukrajine u izgnanstvu, atentator je pesnik i anarhista Sholom Schwartzbard. Nasleđuje ga Andrej Livicki, koji živi u Varšavi a posle rata u Nemačkoj.
• 25. 5. - Nevreme uveče u Sremskim Karlovcima i Sremskoj Kamenici, gde je stradala jedna petočlana porodica.
• 26. 5. - Kraj Rifskog rata i Rifske Republike: Abd el-Krim se predao Francuzima, čime je završen rat Španaca i Francuza protiv pobunjenika u Maroku. Abd el-Krim je do 1947. u progonstvu na Réunionu.
• 27. 5.? - Rumunska vlada uvodi opsadno stanje u južnoj Dobrudži usled aktivnosti bugarskih komita (ili 7. 7.).
• 28. 5. - Portugalska revolucija: general Manuel Gomes da Costa izvodi puč kojim je okončana Prva Portugalska Republika - slede Ditadura Militar i Ditadura Nacional (1928-33), uvod u Estado Novo (1933-1974).
• 30. 5. - Ustanovljena tradicionalna konjička trka "Memorijal Vladislava Ribnikara".

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Veliko nevreme iznad Kosmaja i Kolubare.
• 4. 6. - Ignacy Mościcki postaje predsednik Poljske (do 1939).
• 5. 6. - Kraj Mosulskog pitanja: u Ankari potpisan ugovor između Britanaca, Iraka i Turske – Mosul pripada Iraku.
• 9. 6. - Skupština KSHS je ratifikovala ugovor o trgovini i plovidbi sa Italijom.
• 10. 6. - U Štipu izrečene presude za Kadrifakovski pokolj iz 1923: dve smrtne presude, dve na 20 godina u okovu i jedna na pet godina.
• 10. 6. - Ugovor o prijateljstvu Rumunije i Francuske.
• 14. 6. - "Vihor" u Slavonskoj Požegi, teško oštećena crkva svete Terezije.
• 14. 6. - Brazil napustio Društvo naroda, pošto nije dobio stalno mesto u savetu.
• 16. 6. - Nekada uticajni fašista Aurelio Padovani poginuo u Napulju sa još osmoro ljudi, kada se srušio balkon sa kog se obraćao okupljenima.
• 18. 6. - U Beogradu posmatraju taman krug oko Sunca – halo.
• 20. 6. - Demonstracije protiv Beogradskih i Netunskih konvencija sa Italijom u Zagrebu, uprkos policijskoj zabrani, kao i na Sušaku.
• 20. 6. - Referendum u Nemačkoj o eksproprijaciji vladarskih domova: uz odziv 39%, za je 96% - bilo je potrebno 50% izbornog tela.
• 22. 6. - U Beogradu potpisan trgovinski ugovor sa Albanijom.
• 24. 6. - Sanjuanada: pokušaj zbacivanja španskog diktatora Primo de Rivere.
• 26. 6. - Jak zemljotres u Dodekanezima, osetio se i na jugu KSHS.
• ca. 26. 6. - Država hoće konfiskovati osječka preduzeća "Mira", za cigaret-papir, i "Kandit", za bonbone, jer su oštetili državu za "više desetina miliona dinara".
• 27. 6. - Beograd je odlikovan čehoslovačkim Ordenom Ratnog krsta (ranije tokom meseca i Kragujevac i Šabac).

Logo Mercedes-Benz

• 28. 6. - Fuzijom Benz & Cie. i Daimler-Motoren-Gesellschaft nastaje Daimler-Benz AG, čije će fabrike koristiti brend Mercedes-Benz.
• 28. 6. - Sukob policije i orjunaša u Ljubljani (nije im dopušten prolazak pored italijanskog konzulata).
• 28. 6. - Afera King–Byng u Kanadi, ustavna kriza: premijer W.L.M. King je dao ostavku nakon što je generalni guverner Byng odbio raspustiti parlament. Za premijera je postavljen konzervativac Arthur Meighen, ali nakon što je izgubio poverenje 2. 7., skupština je ipak raspuštena i raspisani su izbori.
• krajem juna - Nadolaze i plave Dunav i Drava, jake kiše i poplave u Srbiji i Makedoniji, Popovo polje poplavljeno...
• 30. 6. - Skupština je usvojila Beogradske konvencije sa Italijom (Netunske tek 1928).

Jul/Juli/Srpanj

Klike, tj. Gospodari rata u Kini

• 2. 7. - Velike poplave u Baranji i Bačkoj nakon proboja nasipa kod Apatina i Tikveša. Jake kiše se nastavljaju i ovog meseca.
• 2. 7. - Na drugom nacističkom saboru u Vajmaru, Velikonemački omladinski pokret promenio ime u Hitlerov omladinski savez nemačke radničke omladine (Hitlerjugend).
• 3. 7. - U Bitolju ubijen Spasoje Hadži-Popović, direktor novina "Južna zvezda", organizator je VMRO-ovac Krste Ljondev (Кръсте Льондев; za ovo će 1928. biti streljana petorica pripadnika VMRO). U istrazi je utvrđeno da se dosta "makedonstvujuščih" uvuklo u državnu službu u "Južnoj Srbiji".
• 4. 7. - Osmi svesokolski slet u Pragu. Podignut je prvi Strahovsky stadion.
• 7. 7. - HSS je isključio iz stranke Nikolu Nikića, ministra šuma i ruda (on 12. 7. osniva novi poslanički klub sa nekoliko pristalica).
• 9. 7. - General Óscar Carmona, lider najkonzervativnijeg krila portugalskih revolucionara, izvodi puč i imenuje se za predsednika (ostaje na toj poziciji do 1951, kasnije kao figura).
• 9. 7. - Kuomintang na čelu sa Chiang Kai-shekom zvanično počinje Severnu ekspediciju, vojnu kampanju za ujedinjenje Kine (do 1928). Već 11-tog je zauzet Changsha, na teritoriji Wu Peifua, "Maršala od žada" (koji je zauzet borbama kod Pekinga).
• 9. 7. - Pretpremijera Valentinovog filma The Son of the Sheik (masovno prikazivanje od septembra).
• 10. 7. - Veći upad Makedonaca iz Bugarske u Kraljevinu SHS - prvi u nizu..
• 10. 7. - Munja izazvala požar u arsenalu Picatinny u Nju Džersiju - eksplozija nekoliko hiljada tona eksploziva u naredna 2-3 dana.
• 10/11. 7. - Jaka kiša u Zagrebu i izlivanje potoka Jelenovac, Kraljevac i Tuškanac (pre nekoliko dana bilo je poplave na istoku grada). Poplava ima i u Koprivnici, Virovitici, Ključu, Baranji, Bačkoj, Nišu...
• 13. 7. - Od provale oblaka je nadošla Pećka Bistrica, odnela je naseljeničku koloniju Јusufov han 12 km od Peći, uz 49 žrtava, u gradu je odnela dva mosta. U Štedimu kod Peći je od grada težine "tri do četiri stotine grama" izginula desetočlana porodica. Rastu Dunav i Sava, kod Bosanskog Šamca je probijen nasip, poplavljeno je 6.000 hektara kukuruza. Imanje Belje je pod dubokom vodom, podavile su se stotine jelena.
• jul - Velike poplave Dunava, Save i drugih reka.
• 16. 7. - Valutna kriza u Francuskoj: 206,4 franka za funtu odn. 42,49 za dolar. Briandova vlada pada sutradan, Édouard Herriot se vraća na nekoliko dana (20. jula 49,22 franka za dolar).
• 16. 7. - Probijeni nasipi kod Apatina i Novog Sada, poplavljeno 20.000 jutara zemlje. Sava se izlila u Mačvi 17-tog.

Nosači kovčega na sahrani Dzeržinskog: Rikov, Jagoda, Kalinjin, Trocki, Kamenjev, Staljin, Tomski, Buharin

• 20. 7. - Umro je Feliks Dzeržinski, šef sovjetske tajne policije OGPU, nasleđuje ga Vjačeslav Menžinski (do svoje smrti 1934, zamenik Genrih Jagoda vodi posao od kasnih '20-tih).
• 23. 7. - Grigorij Zinovjev isključen iz Politbiroa nakon kampanje Staljinovih pristalica; ubrzo ukinuta funkcija predsednika Kominterne, tako da ostaje i bez tog položaja.
• 23. 7. - Fox Film kupio zvučni sistem Movietone.
• 23. 7. - Raymond Poincaré po treći put premijer Francuske (do 1929), preduzima mere za stabilizaciju franka.
• 25. 7. - Žandarmi i policijski poverenici, "Arnauti", pretukli dvadesetak seljaka u dva sela Skopske Crne Gore (u avgustu su opštinski izbori u Srbiji i Crnoj Gori).
• 28. 7. - Okršaj sa komitskom četom kod Krive Palanke, upotrebljena je i artiljerija. Sutradan upućena protestna nota Bugarskoj.
• 29. 7. - U Radincu kod Smedereva, predsednik opštine je ubio predsednika mesnog odbora Demokratske stranke.
• 30. 7. - Pred Konferencijom ambasadora u Parizu potpisani završni protokoli o granicama Albanije.
• 31. 7. - U Meksiku stupa na snagu Zakon za reformu Krivičnog zakona, poznatiji kao Callesov zakon, kojim se vrlo represivno sprovodi separacija crkve i države - posledica je Kristeroski rat (do 1929).

Avgust/August/Kolovoz

• 2. 8. - Razmenjeno 16 zatvorenika iz Mađarske za 10 iz KSHS - izveštava se da su građani KSHS bili mučeni.
• 4. 8. - Mátyás Rákosi osuđen u Budimpešti na osam i po godina zatvora (1934. doživotno, ali je pušten 1940.).
• 5. 8. - Osnovan Državni arhiv u Novom Sadu, današnji Arhiv Vojvodine.
• <5. 8. - U Zagrebu otkrivena međunarodna mreža krijumčara kokaina i falsifikatora dvodinarki.
• 6. 8. - Amerikanka Gertrude Ederle je prva žena koja je preplivala Lamanš, za rekordnih 14 h i 34 min.
• 6. 8. - Warner Bros.-ovim filmom Don Juan predstavljen zvučni sistem Vitaphone (muzika i zvučni efekti).
• 8. 8. - Nabujali Črnomerec i Medveščak nose mostove i izazivaju velike poplave u Zagrebu (117 mm za 24 sata 8/9. 8.). Sutradan jak pljusak i poplave i u Beogradu (za 14-ti je u beogradskim crkvama zakazano molepstvije za prestanak kiše).
• 11. 8. - Kolektivna nota Grčke, Rumunije i Kraljevine SHS Bugarskoj, zbog komitskih upada u Makedoniju i Dobrudžu.
• 11. 8. - Otvorena srpska knjižara u Episkopskom dvoru u Temišvaru (do 1946).

† Rudolph Valentino

• 15. 8. - Opštinski izbori u Srbiji i Crnoj Gori (2.145 opština u Srbiji i 98 u Crnoj Gori, "dobra polovina svih opština" u KSHS). U Beogradu, zahvaljujući podeljenim radikalima, pobeđuju demokrate na čelu sa Kostom Kumanudijem (gradonačelnik do 1929). Inače, radikali dobijaju u 1593 opštine, demokrati u 475, zemljoradnici u 78 itd. Demokrate se žale da je bilo nasilja na jugu, npr. u Đakovici.
• 15 - 16. 8. - Sukob hrvatskih sokola i orjunaša u Sremskoj Mitrovici.
• 17. 8. - U Atini potpisan ugovor o prijateljstvu KSHS i Grčke i dopunske konvencije o tranzitu i o zoni u Solunu.
• 18. 8. - Mussolini najavio kontroverznu meru revalvacije lire (Quota 90): 90 lira za britansku funtu umesto 150.
• 22. 8. - General Georgios Kondilis oborio grčkog diktatora gen. Pangalosa, postaje premijer do decembra; admiral Pavlos Kunduriotis je ponovo predsednik (do 1929).
• 23. 8. - Rudolph Valentino (31) umro je u New Yorku, obožavateljke u histeriji (sahranjen 7. 9. u Hollywoodu).
• 25. 8. - Prikazan je film Beau Geste, po istoimenom romanu.
• < 28. 8. - Kod Lumbarde na Korčuli uhvaćen veliki morski pas sa ljudskim ostacima u stomaku.
• 29. 8. - Kod Lenjingrada potonuo parobrod "Burevestnik" sa 404 osobe, zvanično 65 mrtvih.
• 31. 8. - Oko 400 siromašnih zagrebačkih studenata izbačeno iz Zavoda za gluvonemu decu u Ilici 83 (ubrzo pronađen novi smeštaj za većinu).

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Žandarmerija uništila petočlanu kačačku bandu u klisuri iznad manastira Dečani.
• 2. 9. - Potporučnik Dolovski izveo na novosadskom aerodromu prvi padobranski skok u našoj avijaciji.

"Dalmacija"

• 3. 9. - Laka krstarica "Dalmacija", bivša nemačka Niobe (→ en), dočekana u Tivtu - prva krstarica JKRM, koja je do sada imala nekoliko torpiljerki i minonosaca.
• 5. 9. - Valentinov film The Son of the Sheik počinje s nacionalnim prikazivanjem (voz s njegovim telom sutra stiže u Los Angeles).
• 5. 9. - Wanhsienski incident (Wanzhou na Yangzeu): sukob Britanaca sa snagama generala Yang Sena oko brodova koje su ovi zarobili, Kinezi tvrde da su bile hiljade žrtava u gradu.
• 6. 9. - Severna ekspedicija: Kuomintangove snage zauzimaju Hankou (danas deo Wuhana).
• 6 - 25. 9. - Sedmo redovno zasedanje Društva naroda, predsedavajući sledećih godinu dana je ministar inostranih poslova KSHS Momčilo Ninčić.
• 8. 9. - Nemačka primljena u Društvo naroda (povlači se 1933).
• 8. 9. - Žandarmi u oružanom okršaju ubili sedam kačaka u selu Veleža kod Prizrena.
• 8. 9. - Kačaci kod Vučitrna pucali na automobil poglavara sreza - on je ranjen a njegova kćerka je poginula.
• 9. 9. - Vojna pobuna pristalica bivšeg diktatora Pangalosa u Atini - brzo ugušena.
• 11. 9. - Ljubomir Davidović (DS) i Mehmed Spaho (JMO) potpisali u Sarajevu sporazum o Demokratskoj zajednici, zajedničkom parlamentarnom predstavništvu.
• 11. 9. - Anarhista Gino Lucetti bacio bombu na Mussolinijeva kola u Rimu.
• 12. 9. - Međunarodni kongres Slobodnih zidara u Beogradu.
• 12. 9. - "Plebiscit" u Španiji, zapravo prikupljanje potpisa, podržava Primo de Riverinu politiku.
• 16. 9. - Stupili na snagu Ugovori iz Locarna
• 16. 9. - Ugovor o prijateljstvu Rumunije i Italije.
• 17. 9. - Pakt prijateljstva Jugoslavije i Poljske.
• 18. 9. - Veliki uragan pogađa Majami, nekoliko stotina mrtvih i ogromna materijalna šteta.
• 19. 9. - U Milanu je otvoren Stadion San Siro (od 1980. Giuseppe Meazza).
• 20. 9. - Banda Severne strane napala Al Caponea: njegov restoran u Cicero, Illinois zasut kišom metaka, ali on je nepovređen.
• 23. 9. - Gene Tunney pobedio Jacka Dempseya u Filadelfiji i postao prvak sveta u teškoj kategoriji (do 1928).
• 24. 9. - U sudaru aviona kod Praga poginuli dvojica jugoslovenskih avijatičara i jedan čehoslovački.
• 25. 9. - Ford uvodi 8-časovni radni dan i petodnevnu radnu sedmicu.
• 25. 9. - U Ženevi, pod okriljem Drušva naroda, potpisana Konvencija o ropstvu (na snazi 1927, dopunjena 1956/57 UN-ovom Dopunskom konvencijom o ukidanju ropstva).
• 27. 9. - Kralj Aleksandar posetio francuskog predsednika Dumerga.
• 28. 9. - Potpisan Sovjetsko-litvanski ugovor o nenapadanju: potvrda mirovnog ugovora iz 1920; SSSR priznaje Vilnius kao litavski, mada je u poljskim rukama, a Litva se neće udruživati u antisovjetske saveze (ugovor produžavan do prekršaja 1940).
• 28. 9. - Puštena u saobraćaj pruga normalnog koloseka Štip - Kočani.
• 29. 9. - Nesreća u rudniku Pabst u Ironwood, Michigan: 43 zarobljena rudara su izvučena nakon pet dana.
• 30. 9. - U Luksemburgu osnovan Međunarodni sporazum o čeliku, predsednik Émile Mayrisch.

Oktobar/Listopad

Zeleni venac u Beogradu

• 1. 10. - Otvorena beogradska pijaca Zeleni venac. Nakon što je ove godine zatvorena Velika pijaca (danas Studentski trg), otvorena je i Jovanova pijaca i pijaca Kalenić..
• 3 - 6. 10. - U Beču održan prvi kongres Panevropske unije (inicijativa Richarda von Coudenhove-Kalergija).
• 4. 10. - Svečani prijem čehoslovačkih parlamentaraca u Narodnoj skupštini KSHS.
• 7. 10. - Formalni osnutak sinkretističke vjere kaodaizam (zvanično Veliki put treće ere iskupljenja) u Vijetnamu.
• 8. 10. - Iznenada je usvojena ostavka ministra šuma i ruda Nikole Nikića, što je bio zahtev HSS.
• 8. 10. - Prvi let domaćeg aviona Fizir F1V u Novom Sadu, i kružni let preko Skoplja i Zagreba, u dužini od 1410 km.
• 8 - 9. 10. - Čehoslovački parlamentarci u poseti Zagrebu. Radić burno negoduje zbog odsustva hrvatske zastave na kolodvoru, upada tokom držanja govora, Čehoslovake zove "Česi i Slovaci". Prilikom obilaska bivše sabornice, poslanik Hrvatske zajednice Milovan Žanić kaže "Biti će opet Hrvatski Sabor!".
• 11. 10. - Ubijen je Hymie Weiss, lider čikaške Bande Severne strane.
• 11. 10. - Grga Anđelinović podnosi interpelaciju skupštini: optužuje HSS za promociju "defetističke" literature, povodom izdanja Miškinine knjige "Za svojom zvijezdom" - doprinos krizi vlade nakon Radićevog incidenta.
• 13. 10. - Predsednik vlade Nikola Uzunović podnosi ostavku, ali povučena je 16-tog nakon novog sporazuma sa HSS.
• 14. 10. - U Engleskoj objavljena knjiga Winnie Pooh.
• oktobar? - Norveški inženjer Erik Rotheim je prijavio patent za aerosol-bocu (Amerikanci su je usavršili i masovno koristili od '40-tih).
• oktobar - Kurdski poglavica Simko Šikak diže pobunu u Iranu - ubrzo je poražen, beži u Irak.
• 20. 10. - Na Kubi gine 650 ljudi od uragana.
• 20. 10. - Kršćanski socijalist Ignaz Seipel ponovno je austrijski kancelar (do 1929).
• 23. 10. - XV partijskа konferencijа SKP(b): Lav Trocki i Lav Kamenjev su izbačeni iz Politbiroa - poraz Ujedinjene opozicije Staljinu.
• 25. 10. - Jaka oluja u Hercegovini, srušen minaret Nadžerove džamije u Foči.
• 31. 10. - Objavljena Deklaracija Lige za zaštitu prava građanina: protiv samovolje vlasti i zlostavljanja opozicionara u KSHS.
• 31. 10. - Mladi anarhista Anteo Zamboni (15) pucao na Mussolinija i promašio - na mestu je linčovan a režim će ovo upotrebiti za eliminaciju opozicije.
• 31. 10. - Obilježena prva Svetkovina Krista Kralja (papin odgovor na nacionalizam i sekularizam). U Beogradu je posvećena Crkva Krista Kralja.

Novembar/Studeni

Strossmayerov spomenik u Zagrebu (Meštrović)

• 5. 11. - Zabranjena Komunistička partija Italije i druge opozicione partije, ukinuta sloboda štampe; Antonio Gramsci uhapšen tri dana kasnije (u zatvoru je skoro do smrti 1937).
• 7. 11. - U Beogradu su sahranjeni preneti vojvoda Putnik, Stojan Novaković, Andra Nikolić i još petorica velikana.
• 7. 11. - U Zagrebu otkriven spomenik Josipu Juraju Strossmayeru - svečanost ima "čisto hrvatski karakter" s učešćem Hrvatskog sokola; Radić je zabranio učešće svojim organizacijama.
• 7. 11. - Stjepan Radić u Ogulinu govori oštro o stanju u Italiji i o Musoliniju, premijer Uzunović se navodno izvinjava.

Kapela Radomira Putnika u Beogradu (iz 1929)

• ca. 9. 11. - Generalni konzulat KSHS u Buenos Airesu podignut na stepen poslanstva, pošto je Nikola Mihanović poklonio palatu za poslanstvo (Ivo Grizogono je otpravnik poslova).
• 11. 11. - U SAD uveden sistem numerisanih magistrala, među kojima je najčuveniji Route 66 od Čikaga do Santa Monike u Kaliforniji.
• 12. 11. - Komunistička partija diže pobunu u nekoliko gradova Nizozemske Istočne Indije, ubrzo ugušeno.
• 13 - 16. 11. - Indijski književnik Rabindranat Tagor u poseti Jugoslaviji (Zagreb i Beograd).
• 14. 11. - Prvi broj lista "Filmske novine".
• 14. 11. - Adolfo Díaz je novi predsednik Nikaragve, podržavaju ga SAD - ali Juan Bautista Sacasa stiže 1. 12. u Puerto Cabezas i proglašava rivalsku vladu, koju podržava Meksiko.
• 15. 11. - Na sedmoj Imperijalnoj konferenciji usvojena Balfourova deklaracija da su dominioni i Ujedinjeno Kraljevstvo autonomni i jednaki unutar Britanske Imperije (→ Komonvelt).
• 15. 11. - Osnovana radio-mreža NBC.
• 15. 11. - Washington Luís novi predsednik Brazila (do 1930), Getúlio Vargas ministar finansija (do 1927).
• studeni - Plenum CK KPJ, za političkog sekretara izabran Đuro Cvijić.
• novembar - Novi Zakon o braku, porodici i starateljstvu u KSHS: olakšan razvod, priznat nevenčani brak, ustanovljena zajednička imovina supružnika.
• 18. 11. - Izmirenje među radikalima u KSHS.
• 18. 11. - Tokom turneje po Bosni, povorku Stjepana Radića u Brezi gađali kamenjem, jajima i balegom (navodno radikali).
• 20 - 26. 11. - Pobuna u severnoj Albaniji. Italijanska štampa uglavnom optužuje KSHS za ovu pobunu.
• 21. 11. - Radić drugi dan u Mostaru: "Bio je paklenski plan da se ubiju sedmorica Hrvata i kad se to dogodi pod vladom narodnog sporazuma oni su verovali da će se ceo narod rasuti kao lude ovce". Za muslimane kaže da su Hrvati. Zbor u Stocu je prekinut zbog nereda.
• 21. 11. - Neredi u Crepaji, radikali su omeli zbor Svetozara Pribićevića i samostalnih demokrata.
• 22. 11. - Bivši kačački vođa Adem Bulka i trojica njegovih saboraca ubijeni kod Silara blizu Skoplja u pokušaju bekstva.
• 24/25. 11. - U Crnoj Gori ubijen odmetnik Milivoje Kalezić, ucenjen na 100.000 dinara.
• 25. 11. - Objavljen je ukaz o oblasnim izborima u KSHS, sledećeg januara - HSS se ranije protivio, jer podelu na oblasti smatraju "parcelacijom Hrvatske".
• 25. 11. - Prof. dr. Milivoje Kostić izveo u Beogradu prvu operaciju na srcu kod nas.
• 27. 11. - Prvi Tiranski ugovor: zaključen Pakt prijateljstva i bezbednosti između Italije i Albanije - praktično italijanski protektorat nad Albanijom (objavljeno 1. 12.).
• 29. 11. - Stjepan Radić u "Domu" optužuje za saučesništvo u korupciji Nikolu Pašića i ministre u njegovoj vladi, Velizara Jankovića i Milana Stojadinovića (afera oko popravke lokomotiva i vagona u Češkoj, u koju je umešan Rade Pašić, sin bivšeg premijera).

Decembar/Prosinac

• 2. 12. - Severni gospodari rata u Kini, na čelu sa Zhang Zuolinom, osnivaju Armiju nacionalne pacifikacije, ili Ankuochun, vojnu granu Beiyanške vlade, protiv Kuomintanga koji vodi Severnu ekspediciju.
• 3 - 14. 12. - Nestanak Agathe Christie i velika potraga.
• 4. 12. - U Dessauu otvorena zgrada škole Bauhaus.
• 6. 12. - Ministar inostranih poslova Ninčić dao ostavku - posledica italijansko-albanskog ugovora.
• 7. 12. - Ostavka Uzunovićeve vlade. Odmah dobija mandat za sastav nove, razgovara sa Lj. Davidovićem (DS), ali vraća mandat 9-tog, nakon nedoumica oko toga ima li Pašićevu podršku.
• 8. 12. - Presuda crnogorskim odmetnicima na Cetinju: pet večitih robija i deset vremenskih kazni od 4 do 20 godina.
• 9. 12. - Nikola Pašić, a zatim Stjepan Radić, na savetovanju su u dvoru rano uveče - Pašić nije dobio mandat, zbog afere sa sinom, kasnije naveče dobija moždani udar.
• 9. 12. - Kuomintangove snage ušle bez otpora u Fuzhou.

† Nikola Pašić

• 10. 12. - Umro je Nikola Pašić, lider Narodne radikalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih političara i državnika (veliki sprovod 12. 12.).
• 11. 12. - Objavljen drugi tom Hitlerovog Mein Kampfa: Nemci se trebaju ujediniti i naoružati; treba sklopiti savez sa Italijom i Britanijom i eliminisati Francusku; glavni cilj je životni prostor, Lebensraum, na istoku (SSSR).
• 12. 12. - Električni tramvaj u Osijeku.
• 16. 12. - U Zagrebu izabrane tri kandidatkinje "za Holivud", čije će slike biti poslane u Berlin (Štefica Vidačić postaje "mis Evrope" u martu; među kandidatkinjama je bila i Ida Kravanja - Ita Rina).
• 17. 12. - Vojni puč u Litvaniji ruši demokratski izabranu vladu i dovodi konzervativce, vlast uzima Antanas Smetona i zadržava je do sovjetske okupacije 1940.
• 17. 12. - Nemački kancelar Wilhelm Marx gubi glasanje o poverenju, nakon što su otkriveni tajni odnosi Reichswehra i SSSR (sledećeg meseca formira novu vladu).
• 17. 12. - Prvi svesavezni popis stanovništva u SSSR: nešto preko 147 miliona. Etničkih Rusa je manje od 78, Ukrajinaca preko 31 milion.
• 21. 12. - Uzunović vratio mandat, a kralj ga dao Ljubi Davidoviću za formiranje šire koalicije. Radikali ga odbijaju, pa se mandat opet vraća Uzunoviću.
• 24. 12. - Treća Uzunovićeva vlada, opet koalicija radikala i HSS, pošto su Korošcevi klerikalci odustali (HSS ostaje u vladi do februara a Uzunović, sa četvtom vladom, do aprila).
• 25. 12. - Umro japanski car Yoshihito, nasleđuje ga sin Hirohito, koji je regent još od 1921. Njegova era se naziva Shōwa, "Prosvećeni mir", traje do 1989.

Kroz godinu

• Privredna kriza u KSHS.
• Osnovana Hrvatska pravaška revolucionarna omladina.
• Uredbom povećane takse cirkusima u KSHS, što artiste stavlja u "očajan položaj".
• Prinosi žita i železnički transport u SSSR prevazišli nivo pre Prvog svetskog rata.
• Stephen Herbert Langdon započeo iskopavanja u iračkom lokalitetu Jemdet Nasr gde su pronađene tablice sa protoklinastim pismom (31. vijek pne.).
• Gilbert N. Lewis predložio naziv "foton" za najmanju jedinicu radijantne energije.
• Norvežanin Erik Rotheim prijavio patent za aerosolni sprej.

Rođenja

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

• 1. 1. - Tihomir Vlaškalić, društveno-politički radnik SR Srbije i SFRJ († 1993)
• 1. 1. - Claudio Villa, italijanski pjevač († 1987.)
• 2. 1. - Zaharije Trnavčević, TV novinar i urednik, političar († 2016)
• 3. 1. - George Martin, muzički producent, "peti Beatle" († 2016)
• 3. 1. - Felicitas Kuhn, austrijska ilustratorica († 2022)
• 15. 1. - Maria Schell, austrijska glumica († 2005)
• 17. 1. - Dobroslav Ćulafić, društveno-politički radnik SR CG i SFRJ († 2011)
• 27. 1. - Ingrid Thulin, glumica († 2004)
• 2. 2. - Danilo Nikolić, srpski književnik († 2016)
• 2. 2. - Valéry Giscard d'Estaing, predsednik Francuske († 2020)
• 8. 2. - Neal Cassady, pisac († 1968)
• 8. 2. - Radmila Savićević, glumica († 2001)
• 9. 2. - Josip Vrhovec, društveno-politički radnik SRH i SFRJ († 2006)
• 11. 2. - Leslie Nielsen, glumac, komičar († 2010)
• 16. 2. - John Schlesinger, filmski režiser († 2003)
• 24. 2. - Nikola Karaklajić, novinar, šahista, prvi YU disk-džokej († 2008)
• 28. 2. - Svetlana Alilujeva, Staljinova kćerka († 2011)

Mart/Ožujak – April/Travanj

• 2. 3. - Stevan Vračar, prof. Pravnog fak. u Bg. († 2007)
• 4. 3. - Stjepan Zaninović, filmski reditelj i scenarista († 1997)
• 6. 3. - Branko Pleša, glumac, režiser († 2001)
• 6. 3. - Andrzej Wajda, režiser († 2016)
• 6. 3. - Alan Greenspan, predsednik Federalne rezerve SAD († 2026)
• 13. 3. - Miloš Gvozdenović Gvozden, slikar, pedagog († 2006)
• 16. 3. - Jerry Lewis, glumac, komičar († 2017)
• 17. 3. - Siegfried Lenz, njemački pisac († 2014)
• 24. 3. - Dario Fo, glumac, umetnik, nobelovac za književnost († 2016)
• 30. 3. - Ingvar Kamprad, osnivač IKEA-e († 2018)
• 2. 4. - Jack Brabham, vozač F1 († 2014)
• 2. 4. - Milan Puzić, glumac († 1994)
• 3. 4. - Gus Grissom, astronaut († 1967)
• 4. 4. - Borka Vučić, bankarka († 2009)
• 5. 4. - Roger Corman, filmski režiser, producent († 2024)
• 6. 4. - Ian Paisley, alsterski političar († 2014)
• 8. 4. - Dimitrije Lazarov Raša, narodni heroj († 1948)
• 9. 4. - Hugh Hefner, osnivač Playboy-a († 2017)
• 11. 4. - Vera Belogrlić, glumica i TV reditelj († 2015)
• 12. 4. - Dragoslav Lompar, novinar i urednik RTB († 1986)
• 15. 4. - Pavle Ugrinov, (Vasilije Popović), srpski književnik, dramaturg, reditelj († 2007)
• 21. 4. - Elizabeta II., kraljica Ujedinjenog Kraljevstva († 2022)
• 21. 4. - Savo Jovanović Sirogojno, bombaš, narodni heroj († 1944)
• 28. 4. - Harper Lee, književnica († 2016)

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

• 3. 5. - Ema Derossi-Bjelajac, predsjednica Predsjedništva SR Hrvatske († 2020)
• 6. 5. - Branka Mitić, glumica († 2012)
• 6. 5. - Slobodan Perović (glumac) († 1978)
• 8. 5. - David Attenborough, TV voditelj
• 17. 5. - Vane Marinović, književnik († 1999)
• 23. 5. - Zoran Gluščević, književnik i kritičar († 2006)
• 26. 5. - Miles Davis, džez muzičar († 1991)
• 1. 6. - Marilyn Monroe, američka glumica († 1962.)
• 3. 6. - Allen Ginsberg, pesnik († 1997)
• 11. 6. - Ante Vican, glumac († 2014)
• 18. 6. - Allan Sandage, astronom († 2010)
• 21. 6. - Krešo Novosel, književnik, TV urednik († 2008)
• 26. 6. - Olga Ban, narodni heroj († 1943)
• 28. 6. - Mel Brooks, glumac, komičar, režiser, producent...
• 29. 6. - Stipan Marušić, društveno-politički radnik SAPV, SRSr i SFRJ († 1974)

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

• 3. 7. - Predrag Heruc, učesnik NOB († 1945)
• 4. 7. - Alfredo Di Stéfano, argentinski i španski fudbaler († 2014)
• 10. 7. - Pavle Vuisić, srpski glumac († 1988)
• 10. 7. - Fred Gwynne, glumac († 1993)
• 14. 7. - Harry Dean Stanton, glumac († 2017)
• 20. 7. - Ilija Ivezić, glumac († 2016)
• 24. 7. - Ankica Tuđman, prva dama Hrvatske († 2022)
• 28. 7. - Vlasta Velisavljević, glumac († 2021)
• 2. 8. - Jug Grizelj, novinar († 1991)
• 3. 8. - Tony Bennett, pevač († 2023)
• 4. 8. - Nada Šakić, rođ. Tambić, čuvarka u Staroj Gradiški († 2011)
• 13. 8. - Fidel Castro, revolucionar, predsednik Kube († 2016)
• 14. 8. - René Goscinny, crtač stripa († 1977)
• 17. 8. - Jiang Zemin, predsednik NR Kine († 2022)
• 18. 8. - Ilija Gligorijević, arhitekta († 2007)

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

• 8. 9. - Sergio Pininfarina, dizajner automobila († 2012)
• 15. 9. - Jean-Pierre Serre, matematičar
• 23. 9. - John Coltrane, džez saksofonista († 1967)
• 26. 9. - Stevan Karamata, geolog († 2015)
• 6. 10. - Petar Omčikus, slikar i akademik († 2019)
• 10. 10. - Mladen Oljača, književnik († 1994)
• 12. 10. - Milovan Vidak, slikar († 2003)
• 15. 10. - Michel Foucault, filozof, istoričar ideja († 1984.)
• 18. 10. - Chuck Berry, rock kantautor i gitarista († 2017)
• 18. 10. - Klaus Kinski, glumac († 1991)
• 29. 10. - Necmettin Erbakan, premijer Turske († 2011)
• 31. 10. - Jimmy Savile, TV i radio osoba († 2011)

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

• 7. 11. - Joan Sutherland, operska pevačica, sopran († 2010)
• 13. 11. - Zvonimir Červenko, general HV († 2001)
• 16. 11. - Miko Tripalo, hrvatski političar († 1995.)
• 23. 11. - Sathya Sai Baba, indijski duhovni vođa († 2011.)
• 30. 11. - Richard Crenna, glumac († 2003)
• 8. 12. - Stevo Žigon, glumac († 2005)
• 9. 12. - Raif Dizdarević, predsjednik Predsjedništva SFRJ († 2026)
• 13. 12. - Nikola Janković, vajar, akademik SANU († 2017)
• 19. 12. - Nikola Dekleva, lekar i naučnik († 2003)
• 20. 12. - Geoffrey Howe, britanski političar († 2015)
• 22. 12. - Hajrudin Krvavac, filmski režiser († 1992)

Kroz godinu

• Boško Buha, bombaš, narodni heroj († 1943)
• Milja Marin, partizanka, "Kozarčanka" († 2007)
• Enes Čengić, novinar, publicista († 1995)

Smrti

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 4. 1. - Margherita di Savoia, italijanska kraljica majka (* 1851)
• 21. 1. - Camillo Golgi, lekar, biolog, nobelovac (* 1843)
• 28. 1 - Ernest Troubridge, britanski admiral, bivši šef misije u Srbiji (* 1862)
• 30. 1. - Barbara La Marr, glumica (* 1896)
• 2. 2. - Vladimir Suhomlinov, bivši ruski ministar rata (* 1848)
• 14. 2. - John Jacob Bausch, optičar, suosnivač Bausch & Lomb (* 1830)
• 21. 2. - Heike Kamerlingh Onnes, fizičar, nobelovac (* 1853)
• 24. 2. - Anđelija Lazarević, slikarka i književnica (* 1885)
• 24. 2. - Ivan Lorković, hrvatski političar (* 1876)
• 1. 3. - Dragutin Ilić, srpski književnik (* 1858)
• 9. 3. - Mikao Usui, osnivač terapije reiki (* 1865)
• 17. 3. - Aleksej Brusilov, ruski carski general (* 1853)
• 28. 3. - Philippe od Orléansa, pretendent na francusko prijestolje, kao Philippe VIII (* 1869)
• 29. 3. - Jovan Aničić, hajduk u okolini Požege i Arilja
• 29. 3.? - Sibin Vukašinović, hajduk u okolini Prizrena

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 4. 4. - August Thyssen, industrijalac (* 1842)
• 7. 4. - Giovanni Amendola, italijanski novinar, antifašista (* 1882)
• 17. 4. - Hermann Bollé, arhitekt u Zagrebu (* 1845)
• 24. 4. - Sunjong, poslednji vladar Koreje (* 1874)
• 25. 4. - Savo Nakićenović, sveštenik, geograf, istoričar i etnolog (* 1882)
• 30. 4. - Bessie Coleman, prva crnkinja pilot u SAD (* 1892)
• 14. 5. - Jovan Miodragović, prof. Učiteljske škole u Beogradu (* 1853)
• 16. 5. - Mehmed VI, poslednji osmanski sultan (* 1861)
• 17. 5. - Paulina Matijević, dobrotvorka (* 1856, 1861?)
• maj - Franjo Vulč, član KPJ (* 1891)
• 25. 5. - Simon Petljura, ukrajinski novinar i političar (* 1879)
• 9. 6. - Janko Ibler, hrvatski publicist i književni kritičar (* 1862.)
• 10. 6. - Antoni Gaudí, arhitekta (* 1852)
• 14. 6. - Branko Vodnik, hrvatski književnik i povjesničar (* 1879.)
• 14. 6. - Mary Cassatt, slikarica (* 1844)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 2. 7. - Émile Coué, psiholog, popularizator autosugestije (* 1857)
• 12. 7. - Gertrude Bell, spisateljica, arheologinja, administratorka, špijun (* 1868)
• 18. 7. - Leopold Lojka, šofer Franca Ferdinanda (* 1885-6)
• 20. 7. - Feliks Dzeržinski, osnivač sovjetske tajne policije Čeka (* 1877)
• 26. 7. - Krste Petkov Misirkov, filolog (* 1874)
• 23. 8. - Rudolph Valentino, američki filmski glumac (* 1895.)
• 26. 8. - Ugyen Wangchuck, kralj Butana (* 1862)
• 5. 9. - Karl Harrer, novinar, suosnivač DAP, prethodnice NSDAP (* 1890)
• 14. 9. - John Louis Emil Dreyer, astronom (* 1852)
• 15. 9. - Rudolf Eucken, filozof, nobelovac za književnost (* 1846)
• 21. 9. - Léon Charles Thévenin, telegrafski inženjer (* 1857)
• 24. 9. - Jovan Jugović, vojni pilot (* 1886)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 7. 10. - Emil Kraepelin, pionir moderne psihijatrije (* 1856)
• 11. 10. - Hymie Weiss, gangster (* 1898)
• 12. 10. - Paul Puhallo von Brlog, austrougarski general (* 1856)
• 19. 10. - Victor Babeș, bakteriolog (* 1854)
• 20. 10. - Eugene V. Debs, američki sindikalni lider (* 1855)
• 31. 10. - Harry Houdini, američki iluzionist i eskapist (* 1874.)
• 31. 10. - Anteo Zamboni, anarhista (* 1911)
• 3. 11. - Annie Oakley, strijelkinja (* 1860)
• 5. 11. - Draga Ljočić, prva žena lekar u Srbiji (* 1855)
• 24. 11. - Leonid Krasin, sovjetski inženjer i diplomata (* 1870)
• 26. 11. - John Browning, projektant oružja (* 1855)
• 4. 12. - Ivana Kobilca, slovenska slikarica (* 1861)
• 5. 12. - Claude Monet, francuski slikar (* 1840.)
• 10. 12. - Nikola Pašić, višestruki premijer Srbije i KSHS (* 1845)
• 17. 12. - Lars Magnus Ericsson, osnivač Ericsson-a (* 1846)
• 25. 12. - Joshihito, car Taishō, japanski vladar (* 1879)
• 29. 12. - Rainer Maria Rilke, pesnik (* 1875)

Kroz godinu

• Milica Avirović, glumica (* 1898)

Nobelova nagrada za 1926. godinu

• Fizika: Jean Baptiste Perrin (rad na diskontinalnoj strukturi materije, naročito za otkriće sedimentacione ravnoteže)
• Kemija: Theodor Svedberg (rad na disperznim sistemima)
• Fiziologija i medicina: Johannes Fibiger (otkriće Spiroptera carcinoma)
• Književnost: Grazia Deledda (idealistički nadahnuti zapisi koji s plastičnom jasnoćom oslikavaju život na njenom rodnom ostrvu i s dubinom i simpatijom se bave sa ljudskim problemima uopšte)
• Mir: Aristide Briand i Gustav Stresemann (potpisnici Ugovorâ iz Locarna)