Каронада

Каронада (енгл. Carronade), лако бродско артиљеријско оруђе на дрвеном лафету. Каронаде су коришћене за наоружање ратних и трговачких бродова од краја 18. до средине 19. века.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Карактеристике
[уреди | уреди извор]Каронада је добила име по граду Керону (енгл. Carron) у Шкотској, где је 1774. произведено прво оруђе овог типа. У односу на друге бродске топове тог времена, каронаде су биле чак 4 пута лакше и захтевале су двоструко мању послугу. Цеви су биле веома кратке, калибра до 20 цм (најчешће 13-17 цм), дужине око 7 калибара, а барутно пуњење било је чак 3 пута мање од класичних топова истог калибра. У домету до 650 м избацивале су ђулад од 12-36, до 68 фунти.[1]
Употреба
[уреди | уреди извор]Тешка и спора (због малог барутног пуњења) ђулад коронаде су ломила дрвене бокове брода, што је било ефикасније за поморску борбу (потапање бродова) од пробоја топовским ђулетом тежих топова.[1]
Британци су већ 1781. имали каронаде као помоћно оружје на 429 ратних бродова, као и на многим трговачким бродовима. До краја 18. века каронаду су усвојиле и друге ратне морнарице. Повећањем домета бродских топова и даљине гађања, каронаде нестају из употребе после 1835. године.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Дујмовић 1972, стр. 248.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дујмовић, Јосип (1972). „Каронада”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 4 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 248.