Каронада

Каронада калибра 14 цм.

Каронада (енгл. Carronade), лако бродско артиљеријско оруђе на дрвеном лафету. Каронаде су коришћене за наоружање ратних и трговачких бродова од краја 18. до средине 19. века.

Историја

Карактеристике

Каронада је добила име по граду Керону (енгл. Carron) у Шкотској, где је 1774. произведено прво оруђе овог типа. У односу на друге бродске топове тог времена, каронаде су биле чак 4 пута лакше и захтевале су двоструко мању послугу. Цеви су биле веома кратке, калибра до 20 цм (најчешће 13-17 цм), дужине око 7 калибара, а барутно пуњење било је чак 3 пута мање од класичних топова истог калибра. У домету до 650 м избацивале су ђулад од 12-36, до 68 фунти.

Употреба

Тешка и спора (због малог барутног пуњења) ђулад коронаде су ломила дрвене бокове брода, што је било ефикасније за поморску борбу (потапање бродова) од пробоја топовским ђулетом тежих топова.

Британци су већ 1781. имали каронаде као помоћно оружје на 429 ратних бродова, као и на многим трговачким бродовима. До краја 18. века каронаду су усвојиле и друге ратне морнарице. Повећањем домета бродских топова и даљине гађања, каронаде нестају из употребе после 1835. године.

Литература

• Дујмовић, Јосип (1972). „Каронада”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 4 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 248.