Пређи на садржај

Корнето

С Википедије, слободне енциклопедије
Корнето
Image
Корнето са пистаћима
Врста јелапециво (слатко или слано)
Место пореклаImage Италија Италија
Регије или државаВенето
Национална кухињаиталијанска
Главни састојцибрашно, путер, јаја, вода и шећер
Варијацијеполака (Анкона); полака (Аверза)

Корнето (итал. cornetto) јесте италијански посластичарски специјалитет у облику полумесеца, настао од аустријског кипферла (kipferl).[1][2][3]

У северној Италији се често неправилно назива бриош, термином који заправо означава другачију врсту пецива.[4]

Реч је о слатком или сланом прехрамбеном специјалитету;[5] његов рецепт укључује употребу брашна, путера, млека, јаја, воде и шећера, уз додатак жуманца којим се премазује површина како би се добила златнија боја.[6]

Иако сличног порекла, француски кроасан разликује се од корнета јер његово тесто не садржи јаја.[4][7][8]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Име овог специјалитета потиче од његовог облика, који подсећа на два мала рога (итал. corno — рог, cornetto — рошчић). Такође, и на немачком језику назив вуче порекло од облика који подсећа на полумесец, као и француски термин кроасан (фр. croissant), што значи „растући” (односи се на фазу Месеца).

Порекло

[уреди | уреди извор]
Image
Припрема корнета од лиснатог теста

Овај специјалитет се проширио у Италији, а конкретно у регији Венето,[3] одмах након 1683. године, захваљујући интензивним трговачким односима између тадашње Млетачке републике и Беча.[9][3] Године 1797, Кампоформијским миром и каснијим оснивањем Краљевине Ломбардија-Венеција, кипферл или корнето, заједно са крапфеном (крофнама), додатно је повећао своју популарност. У почетку је уметност њихове припреме била наслеђе углавном венецијанских мајстора пекара.

С друге стране, Француска је морала да сачека 1770. годину да би открила корнето, склапањем брака између аустријске надвојвоткиње Марије Антоанете и будућег краља Луја XVI. Међутим, посластичари су изменили рецепт, обогативши га путером, избацивши јаја и назвавши га кроасан.[10]

Прва писана потврда термина који га означава потиче из 1839. године, у делу Есеј (итал. Saggio) Антонија Гинцанија: „Они уврнути корнети, којима сваки деликатан укус краде оно ружно име 'Kiffels'.”[11]

Распрострањеност и припрема

[уреди | уреди извор]

Корнето може бити празан или пуњен. Међу могућим пуњењима налазе се џем, крем, чоколада и мед, као и сир и сухомеснати производи у сланим верзијама. Међу варијантама теста издваја се она која користи интегрално брашно од житарица.

У Италији се корнето традиционално конзумира у кафићима за доручак заједно са капућином, али у централној и јужној Италији веома су популарне ноћне корнетерије (итал. cornetterie).

Иђинио Масари објавио је чланак у коме се објашњава разлика између кроасана, корнета и бриоша.[12]

Варијације

[уреди | уреди извор]
Image
Корнети из Анконе: „полаке”
Image
„Полаке” из Аверзе

Корнето с Искије

[уреди | уреди извор]

Пореклом са острва Искија и углавном доступан у кафићима напуљске области, одликује се двоструким тестом од бриоша и лиснатог теста.[13] Класично пуњење састоји се од крема и вишње.

Полака из Анконе

[уреди | уреди извор]

Типична за Анкону, има равни облик, жуто тесто, само три слоја лиснатог теста и пуњење од танког слоја марципана; преливена је лаганом глазуром на бази беланцета и шећера. Снажна жута боја теста потиче од искључиве употребе жуманаца у тесту. Ширина је већа у односу на класични корнето.[14]

Име дугује чињеници да су војници Другог пољског корпуса, који су након битке за Анкону ослободили град, посебно ценили ову варијанту корнета, са којом су се упознали захваљујући испорукама војне пекаре.[14]

Полака из Аверзе

[уреди | уреди извор]

Типична за Аверзу, чудном случајношћу дели исто име (али не и исте састојке или изглед) са претходном варијантом, мада из потпуно другачијих разлога: једна пољска монахиња дала је рецепт за типичан колач из своје домовине посластичару из Аверзе, који га је прерадио и измислио два различита слаткиша, корнето и торту.[15]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Kipferl: Explaining the Austrian (not French) roots of Italy's cornetto”. The Local (на језику: енглески). 13. 9. 2023. 
  2. ^ „Pasticceria austriaca: il cornetto nasce dal kipferl”. Приступљено 20. 7. 2025. 
  3. ^ а б в Giustino Catalano (16. 4. 2023). „Croissant francese e Kipferl austriaco. Lo stesso dolce nato da uno “sberleffo””. Di testa e di gola. 
  4. ^ а б Alessandro Pirollo (30. 1. 2024). „Non si chiama brioche, si chiama cornetto”. La cucina italiana. Приступљено 6. 1. 2025. 
  5. ^ Daniela Peli (2019). „Cornetto salato”. Le 135 migliori ricette di Quadò. Quado' Editrice Srl. ISBN 9788894827187. 
  6. ^ „Cornetti sfogliati, la foto ricetta passo passo”. 5. 4. 2025. 
  7. ^ „Brioche”. Treccani. 
  8. ^ „Cornetto”. Treccani. 
  9. ^ „La storia del cornetto”. Isacco. 9. 9. 2015. 
  10. ^ За цео одељак: Alessandro Pirollo. „Non si chiama brioche, si chiama cornetto”. 
  11. ^ „LA COLAZIONE AL BAR DEGLI ITALIANI, Appunti di Storia della lingua italiana”. Приступљено 28. 7. 2026. 
  12. ^ Barbara Bertocchi (14. 1. 2024). „Non solo brioche: le originalissime varianti bresciane da provare”. Giornale di Brescia. 
  13. ^ „Cos'è il cornetto ischitano e dove mangiarlo”. 
  14. ^ а б Francesca Alfonsi (1991). „Le abitudini anconetane”. Guida di Ancona. Il Lavoro Editoriale. стр. 16. 
    Roberto Ceccarelli, La polacca di Ancona, la "non brioche" al marzapane, www.lacucinaitaliana.it.
    За употребу искључиво жуманаца у тесту: Roberto Caravaggi, paste da colazione, www.ilgiornaledelcibo.it.
  15. ^ Antonio Corbo (27. 2. 2007). „Il dolce della suora polacca che Aversa tiene segreto”. La Repubblica. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gianni Moriani, Cornetto e cappuccino. Storia e fortuna della colazione all'italiana, ed. Terraferma, 2010.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корнето&oldid=31716042”