Пеш

Пеш
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Actinopterygii
Ред:	Scorpaeniformes
Породица:	Cottidae
Род:	Cottus
Врста:	C. gobio
Биномно име
Cottus gobio Linnaeus, 1758
Синоними
Cottus gobio gobio Linnaeus, 1758 Cottus affinis Heckel, 1837 Cottus ferrugineus Bonaparte, 1846 Cottus ferrugineus Heckel & Kner, 1858 Cottus gobio macrostomus Jeitteles, 1863 Cottus gobio jaxartensis Berg, 1916 Cottus jaxartensis Berg, 1916 Cottus gobio roseus Odenwall, 1927 Cottus gobio pellegrini Vladykov, 1931 Cottus gobio pellegrini Băcescu & Băcescu-Mester, 1964

Пеш (лат. Cottus gobio) је слатководна риба са великим – широким устима и бодљикавим перајима, припада породици Cottidae.

Општи подаци

• Латински назив: Cottus gobio

• Локални називи: попин пампур, главоч, капич, першутан, боцока

• Макс. дужина: до 12 cm.

• Макс. тежина: до 150 г.

• Време мреста: од фебруара до маја

Опис и грађа

Пеш (Cottus gobio) на дну реке Дрине у близини Перућца у Србији. Средњи ток реке.

Пеш може да нарасте до 12 cm, тело му је голо и ваљкасто. Има велику и спљоштену главу са тупом њушком и широким устима. Тело му је прекривено слузавом материјом, сиве боје са пегама. Трбух му је сивкастобеличасте боје. Грудна пераја су му велика и лепезаста, леђно пераје је дводелно, од кога је први део бодљикав. Трбушна пераја никад не досежу до аналног отвора.

Навике, станиште, распрострањеност

Пеш живи у салмонивним водама, од најнижих делова па све до региона пастрмке, на каменитој подлози. Дању се крије под камењем, а у лов излази ноћу.

У Србији нашој живи у свим речним сливовима.

Размножавање

Пеш се мрести у фебруару, марту, априлу и мају, када женка одложи око 100 комада јајашаца икре, која се лепи на камење. Ембрион се у јајним опнама развија 2 до 3 недеље и за то време их мужјак чува. Јаја су велика, у дијаметру имају од 2 до 2,5 мм. Када се превише намножи у води где има пастрмки он напада њену икру и млађ, али и пастрмка се храни са млађу пеша. Пеш тражи песковито или шљунковито дно, тј. она места на која пастрмка одлаже икру.

Литература

• Filaman Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (28. август 2007)