1396
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1396 на Викимедијиној остави.
| |
1396. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Бајазит I ратује против Вука Бранковића, узима му Приштину.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 22. фебруар — На Жигмундов захтев, дубровачко Велико веће присегнуло угарској круни (Жигмундова несигурност након смрти супруге Марије).
- фебруар — Краљ Жигмунд разговара са послаником византијског цара Манојла II, обећава да ће до краја маја доћи до Цариграда.
Април
[уреди | уреди извор]- 11. април — Млетачка општина обећава Жигмунду четвртину галија за поход на Турке (крсташи се већ окупљају, нарочито у Француској).
- 14. април — Ђурађ II Балшић уступа Млечанима, у замену за надокнаду и племство, Скадар, Дриваст, Свети Срђ и др. (опет му остају само Бар и Улцињ). Турци у ово време ратују против државе Вука Бранковића.
Мај
[уреди | уреди извор]- 25. мај — У сукобу са Ђурђем II Балшићем гине Радич Црнојевић (настављају његови рођаци Ђурашевићи, в. Црнојевићи).
- мај — Сандаљ Хранић упада у Зету, осваја Будву и у њу поставља нововенчану жену Јелену; Котор га признаје за господара за шта добија посједе Светомихољске метохије и Луштицу.
Јун
[уреди | уреди извор]- 21. јун — Магистру Ивану Сарацену потврђен посед Цреса и Осора (Лошиња) (чији су му грађани били ускратили послушност).
- 24. јун — Острво Паг ослобођено од задарске власти.
- јун — Француски и немачки крсташи стигли у Будим, придружиће им се и Енглези, Ивановци, те чешки и пољски витезови, као и властела, грађани и пучани из Крајине и Далмације.
Јул
[уреди | уреди извор]- јул — Јак земљотрес на Црногорском приморју.
- 20. јул — Задар упутио наоружану галију на исток, под командом Филипа Ђорђића.
- 22. јул — Сандаљ Хранић добио млетачко грађанство.
- јул — Крсташка војска ушла у западну Бугарску, заузет Видин Јована Страцимира, придружио им се Мирча I, влашки војвода.
Август
[уреди | уреди извор]- 18. август — Дубровачка Република одлучила да исплати данак босанској краљици Јелени, иако нису уклоњене царине њених рођака Николића.
- август — Вук Бранковић се још држи у горњем Полимљу, убрзо сломљен од Турака.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 12. септембар — Крсташи опсели Никопољ.
- 25. септембар — Битка код Никопоља, Бајазит I са вазалима разбио крсташку војску на челу са угарским краљем Жигмундом (побегао низ Дунав па око Балкана).
- септембар — Млечани шаљу елитне најамнике у Скадар и Драч (без нових освајања, а циљ били Кроја, Шати и Дањ).
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — Бајазитова одмазда: Турци запалили Сремску Митровицу (становништво пресељено у Бурсу), без ометања харају Славонијом до Штајерске, запалили Птуј.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 25. новембар — Дубровачка република забрањује извоз у Србију и Босну (опасност од Турака).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Дубровчани дозволили кнезу Павлу Раденовићу и Босанцима да се склоне у Стон, услед неких метежа.
- 17. децембар — Избио сукоб између каптолског града Загреба и слободне општине Градец.
- децембар — Краљ Жигмунд поставио Ђурђа II Балшића за кнеза Корчуле и Хвара.
- 18. децембар — Жигмунд стигао са млетачким галијама до дубровачког Локрума (у граду боравио 21 - 29. 12.).
Током године
[уреди | уреди извор]- На месту архиепископа пећког и патријарха српског Сава V је наследио патријарха Данила III.
- Побуна Вука Бранковића (1396/1397) - Вук Бранковић је подигао устанак против Османске окупације, али је наредне године ухваћен и заробљен.
- Мања експедиција Турака и Стефана Лазаревића у Банату, пре Никопољске битке.
- После Никопољске битке, Стефан Лазаревић награђен од Бајазита већим делом територија Вука Бранковића, од Дечана до Приштине; Вуковој породици остаје север Косова, од Трепче до Косовске Митровице, а он је заточен; Турци задржали за себе Звечан код Митровице и Јелеч код Новог Пазара.
- Турско заузеће Видина и одвођење владара Јована Страцимира у Малу Азију се сматра крајем бугарске средњовековне државе (директна турска власт до 1878), мада га је наследио син Константин II Асен.
- У Задру основано Генерално филозофско-теолошко училиште доминиканског реда (Свеучилиште у Задру).
