1886
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1886 на Викимедијиној остави.
| |
1886. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Горња Бурма прикључена ранијим британским поседима у Бурми.
- 6. јануар — Након што је султан Саид Али бин Саид Омар потчинио остале султанате на острву Велики Комор (Нгазидја), прихвата француски протекторат (Велики Комор, Ањоуан и Мохéли су се осамосталили 1975).
- 7. јануар — Генерал Георгес Ернест Боулангер, звани "Генерал Реванш" постаје француски министар рата (до маја 1887): уводи реформе у војску, његов реваншизам изазива напетост са Немачком.
- 8. јануар — Краљ Милан посетио радикалског првака Перу Тодоровића у затвору - краљ, након поразом у Српско-бугарском рату, има намеру да створи коалицију радикала и напредњака.
- 8. јануар — У Питтсбургху основан Wестингхоусе Елецтриц.
- 13. јануар — У Србији амнестирани затворени радикали.
- 16. јануар — Немачки парламент осудио Пруске депортације, протеривање Пољака и Јевреја, али пруска влада то игнорира.
- 18. јануар — Основана Хокејашка асоцијација у Енглеској, што означава почетак хокеја на трави.
- 29. јануар — Карл Бенц поднео пријаву патента за Бенз Патент-Моторваген, први аутомобил с погоном на унутрашње сагоревање.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Црногорски књаз Никола стигао у посету Петрограду.
- 6 - 9. фебруар — Антикинески нереди у Сијетлу.
- 14. фебруар — Први воз натоварен поморанџама кренуо из Лос Ангелеса на исток САД - јужну Калифорнију зову "Наранџаста империја" (или Империја поморанџи).
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Букурештанским миром и формално окончан Српско-бугарски рат од претходне године.
- 8. март — Готлиб Дајмлер и Вилхелм Мајбах монтирали мотор на кочију.
- март — Винсент ван Гог се доселио у Париз (до 1888) - упознаје се с импресионизмом, уноси више боја у радове.
- 16. март — У Немачкој донесен закон о градњи Килског канала између Северног и Балтичког мора (отворен 1895, проширен 1914).
- 17. март — У судници у Каролтон, Мисисипи убијено 20 црнаца.
- 20. март — Вилиам Станли, Јр. приказао први комплетан систем преноса наизменичне струје високог напона, производиће га Džordž Vestinghaus.
- 28. март — Самори Туре склопио мировни уговор са Французима, који добијају зону утицаја на левој обали Нигера.
- 29. март — Вилхелм Штајниц постаје први признати светски шаховски шампион, победивши Јоханеса Цукерторта.
- март — Први напад Арапа на Јевреје у Палестини, на насеље Петах Тиква.
Април
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Основан Скореновац
- 1. мај — У Чикагу је 40.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице” — по осам сати рада, одмора и културног уздизања.
- 4. мај — У експлозији бомбе која је бачена на полицајце који су покушавали да растерају скуп радника у Чикагу, погинуло је осам особа, а рањено 60.
- 8. мај — Џон Пембертон направио Кока-колу.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — У САД почиње генерални штрајк који ће кулминирати крвопролићем 4. маја иНемирима на Хејмаркету - траже се "три осмице" (по осам сати рада, одмора и слободног времена).
- 4. мај — Немири на Хејмаркету: бачен динамит на полицију, седам мртвих полицајаца и најмање четири цивила.
- 7. мај — Краљ Килалонгкорн потписао уговор са Французима којим је признат сијамски суверенитет над Лаосом, ови крајем године постављају конзула у Луанг Прабангу.
- 8. мај — Џон Пембертон осмислио напитак касније познат као Кока-кола, у почетку се продаје као медицинско средство.
- 8. мај — Избори у Србији, влада добија малу већину уз помоћ притисака.
- 15. мај — Споразум Француске и Португала о разграничењу Португалске Гвинеје и Кабинде.
- 17. мај — Алфонсо XIII од Шпаније рођењем постао краљ Шпаније (до 1931), мајка Марија Кристина је регент до 1902.
- 20. мај — Основана Шкотска асоцијација за самоуправу, блиска либералима, малог утицаја.
- 21. мај — Румунија уводи протекционистичку царинску стопу, долази до царинског рата са Аустроугарском (до 1892).
- 22. мај — Амели д'Орлеанс, кћерка претендента Филипа д'Орлеанса, грофа од Париза, удала се у Паризу за португалског престолонаследника Карлоса - републиканци су констернирани раскошним пријемом 14-тог и публицитетом догађаја.
- 25. мај — 3. јун — Угандски мученици: краљ Мванга наредио убиство тридесетак католика и англиканаца.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — Гровер Кливленд постаје једини амерички председник који се оженио у Белој кући, са Францес Фолсом.
- 10. јун — Велика ерупција вулкана Таравера на Новом Зеланду, 150 мртвих, уништена природна знаменитост Пинк анд Вајт Терасес.
- 13. јун — Тајанствена смрт Лудвига II од Баварске, дан након што је принуђен на абдикацију у корист стрица Луитполда. Наслеђује га млађи и душевно оболели брат Ото (до 1913), Луитполд остаје регент (до 1912). Незавршени Дворац Нојшванштајн је отворен за јавност касније током лета.
- 13. јун — Ванкувер уништен пожаром свега пар месеци након што је инкорпориран.
- 22. јун — У Француској донесен Закон о прогонству чланова породица које су владале у Француској.
- 28. јун — Из Монтреала креће први путнички воз на Канадској пацифичкој железници, шест дана касније стиже на другу обалу, у Ванкувер.
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Карл Бенц представио возило са бензинским мотором.
- 3. јул — Отмар Мергентхалер представио Њујорк Трибуне-у машину за линотипију.
- 9. јул — Чарлс Мартин Хал пријавио патент за много јефтинији процес добијања алуминијума; у исто време је и Паул Хéроулт дошао до открића.
- 10. јул — Британска влада дала повељу Краљевској нигерској компанији - данашња Нигерија је углавном проистекла из територија компаније.
- 10. јул — Прво путовање иновативног немачког нафтног танкера Гликауф.
- 25 — 26. јул — "Јегуљини нереди" у амстердамској четврти Јордан: покушај спречавања игре са јегуљама доводи до нереда са 26 жртава.
- 27. јул — Парламентарни избори у УК: победа конзервативаца лорда Салисбурyја (премијер до 1892), јер су либерали подељени око ирске самоуправе.
Август
[уреди | уреди извор]- 4. август — Ратификован нови колумбијски устав: Сједињене Колумбијске Државе постају Република Колумбија.
- 10. август — Први воз стигао у Крагујевац, након завршетка пруге од Лапова.
- 13. август — Инцидент у Нагасакију - кинески морнари праве неред у јапанском граду.
- август — У Београду основано Друштво Светог Саве ради одржавања и заштите српског народа у Османском царству.
- 17. август — Први погреб на београдском Новом гробљу; на ташмајданском Старом гробљу се још може сахрањивати у породичне гробнице.
- 19. август — Град Индијанола, Тексас уништен ураганом и пожаром.
- 21. август — Преврат у Бугарској, 1. рунда: бугарски кнез Александар I Батенберг протеран из земље, али враћа се 17. (29.) августа након контраудара.
- 28. август — Васил Радославов је нови председник бугарске владе (до 1887), наклоњен је Аустроугарској.
- 31. август — Разоран земљотрес погађа Чарлстон (Јужна Каролина), потрес се осећа на целом истоку САД.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 4. септембар — Апачки поглавица Џеронимо, вођа једне од највећих побуна америчких Индијанаца против досељемичке власти, предао се у кањону Скелетон у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу.[1]
- 7. септембар — Бугарски кнез Александар I Батенберг ипак абдицира, како би умирио односе са Русијом.
- 9. септембар — Бернска конвенција о заштити књижевних и уметничких дела.
- септембар — Пуштена у рад пруга Лесковац - Врање.
- 18. септембар — Либерал Јосé Мануел Балмацеда постаје председник Чилеа (до 1891).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 4. октобар — У време златне грознице основан Јоханесбург у Јужној Африци.
- 7. октобар — Укинуто ропство на шпанској Куби.
- 8. октобар — Шимун Милиновић именован за барског надбискупа (до 1910).
- 12. октобар — Конзервативац Мигуел Áнгел Јуáрез Целман је нови председник Аргентине (до 1890).
- 28. октобар — Председник САД Гровер Кливленд је открио Кип слободе, поклон од Француске поводом стогодишњице Декларације о независности.
- 31. октобар — У Португалу код града Порта отворен железни Мост Дом Луиса, с луком распона 172 м.
- октобар — Никола Тесла остављен на цедилу од стране инвеститора, пропада фирма Тесла Елецтриц Лигхт & Мануфацтуринг, следећа зима је време "главобоља и суза", када обавља електричарске послове и чак копа ровове.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Англо-немачки споразум о разграничењу немачке Тангањике (данас Танзаније) и британске Кеније.
- 2. новембар — Карлу Бензу одобрен патент за његово возило.
- 3. новембар — Донет Закон о јавним берзама Краљевине Србије.
- 6. новембар — Русија раскинула дипломатске односе са Бугарском (до 1896). Током месеца, Аустроугарска упозорава Русију да би окупација Бугарске довела до рата - практично крај Тројецарског савеза.
- 11. новембар — Хајнрих Рудолф Херц потврђује постојање електромагнетних таласа.
- 13. новембар — Ступио на снагу Закон о оснивању Краљевско-српске академије наука, претече САНУ.
- 15. новембар — Роберт Бош основао фирму Wеркстäтте фüр Феинмецханик унд Електротехник у Штутгарту (од 1937. Роберт Босцх ГмбХ).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 28. децембар — Џозефина Кокран патентирала машину за прање посуђа
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Основан Јоханезбург.
Рођења
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 20. фебруар — Бела Кун мађарски револуционар, вођа Мађарске револуције 1919. (†1936)
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Оскар Кокошка аустријски сликар и писац. (†1980)
- 11. март — Едвард Ридз-Смигли, пољски маршал
- 12. март — Јован Бијелић, српски сликар. (†1964)
- 14. март — Фирмен Ламбо, белгијски бициклиста. (†1964).
Мај
[уреди | уреди извор]- 17. мај — Алфонсо XIII од Шпаније, краљ Шпаније
Јун
[уреди | уреди извор]- 15. јун — Хавријил Костељник, русински писац. (†1948)
Јул
[уреди | уреди извор]- 10. јул — Џон Стендиш Горт, британски фелдмаршал
Август
[уреди | уреди извор]- 9. децембар — Кларенс Бирдсеј, амерички проналазач. (†1956)
- 26. децембар — Ђула Гембеш, мађарски политичар
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 28. јануар — Јован Суботић, српски књижевник и политичар
Мај
[уреди | уреди извор]- 15. мај — Емили Дикинсон, америчка књижевница. (*1830)
- 23. мај — Леополд фон Ранке, немачки историчар
Август
[уреди | уреди извор]- 18. новембар — Честер А. Артур, амерички политичар и 21. председник САД. (*1829)
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Vremeplov: Carigradskim protokolom naloženo da Turci napuste Beograd”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2025-09-04.
