Пређи на садржај

Тајна вечера

С Википедије, слободне енциклопедије
Image
Тајна вечера, икона Симона Ушакова (1685).
Image
Тајна вечера (фреска), Леонардо да Винчи (1498).
Image
Тајна вечера, Александар Иванов, 1824.
Image
Тајна вечера, Олтарска апсида, руски Спасо-Преображењски саборни Храм, Валаамски манастир

Тајна вечера или последња вечера је вечера коју је у четвртак, два дана по уласку у Јерусалим Христос пре свога мучеништва и смрти одржао са апостолима, по правилима пасхалне гозбе код Јевреја. Хришћани сматрају да је том приликом установљено причешће.

Тајна вечера је одржана у Сионској Горници, Горња соба, то је кућа апостола Јована, која се налазила на Сионској Гори, непосредно у близини Старог града у Јерусалиму.[1]

Последња вечера била је формално прослава јеврејске пасхе. Из библијских текстова о установљењу последње вечере(Јов. 13,1-30; Мат. 26,17-20; Мар. 14,12-25; Лук. 22,7-30; I Кор. 11,24-25) произилази да Христ симболично показује на своје посланство месије које се дешава због смрти на крсту при коме је као јагањац жртвован за људски грех. Тиме је дошло до промене и актуелизације симболичног значаја прославе пасхе.

Према предању, Исус Христос је послао двојицу ученика, Петра и Јована, у град у коме ће сусрести човека с крчагом воде, и наложио им да га прате до куће у коју ћe ући, и да у њој запитају домаћина где је одаја где ће Учитељ јести Пасху са својим ученицима. "И он ћe вам показати велику застрту горњу собу". Овде су ученици припремили Пасху за Господа и друге Апостоле. Према Црквеном предању, то је била кућа Марије, мајке јеванђелисте Марка, у којој су се Апостоли окупљали.[2]

Ток вечере

[уреди | уреди извор]

Према јеврејским обичајима оног времена, пре сваког обеда, морале су се прати руке до лактова, а пре једења пасхалног обеда и ноге. Христос верно извршава прописе и лично пере ноге својим ученицима, не обазирући се на Петрово противљење. Ο овоме опширно извештава јеванђелист Јован (Јн 13,1-20), наводећи да је предстојеће Јудино издајство било проречено у Старом Завету, мада из Христових уста то место другачије гласи: "Онај који једе мој хлеб, подиже пету своју на мене" .

Следећи чин јесте идентификовање Јуде као издајника, умакањем залогаја и пружањем јела. Овим чином Христос свакако није подстакао Јуду на издају, него му само ставља до знања да је прозрео његову злу намеру и да га је препустио Сатани коме се већ био придружио. Постоје ситне разлике у изношењу редоследа у Јеванђељу. Према изложењу код Матеја и Марка, Јуда је био означен као издајник пре установљења Евхаристије, а код Луке је најпре установљена Евхаристија, па је на Јуду показано као на издајника.

Света Тајна Причешћа

[уреди | уреди извор]

Вечера се продужила. Христос је узео хлеб, који је био умешан са квасцем, благословио га је, преломио и дао ученицима говорећи: „Узмите, једите, ово је тело Моје, које се за вас ломи, ово чините у Мој спомен“. Ученици су окусили Тело Свог Учитеља и Господа које им је дао у виду хлеба. Затим је Господ узео чашу вина, дао је ученицима, и рекао: „Пијте из ње сви, јер је ово крв Моја Новога Завета, која ће се пролити за многе, ради отпуштања грехова“. Ученици су приступили чаши. Тиме је установљена Света Тајна Причешћа.[3]

Тајна вечера и Света Литургија

[уреди | уреди извор]

На Тајној вечери Христос је установио Свету Литургију. Прво причешће хлебом и вином - Телом и Крвљу Господа Исуса Христа примили су апостоли. Од апостолског доба хришћани служе Свету Литургију и причешћују се, остварујући на тај начин заједницу са Богом. Света Литургија је утемељена на Тајној вечери, али истовремено и на заједници са васкрслим Христом и његовим народом, која ће се остварити у потпуности о Његовом другом доласку.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]