Тајна вечера
_-_The_Last_Supper_(1495-1498).jpg)
Тајна вечера или последња вечера је вечера коју је у четвртак, два дана по уласку у Јерусалим Христос пре свога мучеништва и смрти одржао са апостолима, по правилима пасхалне гозбе код Јевреја. Хришћани сматрају да је том приликом установљено причешће.
- Тајна вечера је одржана у Сионској Горници, Горња соба, то је кућа апостола Јована, која се налазила на Сионској Гори, непосредно у близини Старог града у Јерусалиму.[1]
Последња вечера била је формално прослава јеврејске пасхе. Из библијских текстова о установљењу последње вечере(Јов. 13,1-30; Мат. 26,17-20; Мар. 14,12-25; Лук. 22,7-30; I Кор. 11,24-25) произилази да Христ симболично показује на своје посланство месије које се дешава због смрти на крсту при коме је као јагањац жртвован за људски грех. Тиме је дошло до промене и актуелизације симболичног значаја прославе пасхе.
- Занимљиво је да је Свети Сава Српски приликом доласка у Свету земљу, био ктитор и дародавац многих манастира, цркава, па је том приликом на Сионској гори откупио од Сарацена, кућу Јована Богослова, позната као Сионска Горница, у којој је и одржана Тајна вечера. Да би касније све своје манастире, кућу и цркве у Светој земљи, даривао као метох манастирској Лаври Св. Саве Освећеног који се налази у Кедронској долини.
Према предању, Исус Христос је послао двојицу ученика, Петра и Јована, у град у коме ће сусрести човека с крчагом воде, и наложио им да га прате до куће у коју ћe ући, и да у њој запитају домаћина где је одаја где ће Учитељ јести Пасху са својим ученицима. "И он ћe вам показати велику застрту горњу собу". Овде су ученици припремили Пасху за Господа и друге Апостоле. Према Црквеном предању, то је била кућа Марије, мајке јеванђелисте Марка, у којој су се Апостоли окупљали.[2]
Ток вечере
[уреди | уреди извор]Према јеврејским обичајима оног времена, пре сваког обеда, морале су се прати руке до лактова, а пре једења пасхалног обеда и ноге. Христос верно извршава прописе и лично пере ноге својим ученицима, не обазирући се на Петрово противљење. Ο овоме опширно извештава јеванђелист Јован (Јн 13,1-20), наводећи да је предстојеће Јудино издајство било проречено у Старом Завету, мада из Христових уста то место другачије гласи: "Онај који једе мој хлеб, подиже пету своју на мене" .
Следећи чин јесте идентификовање Јуде као издајника, умакањем залогаја и пружањем јела. Овим чином Христос свакако није подстакао Јуду на издају, него му само ставља до знања да је прозрео његову злу намеру и да га је препустио Сатани коме се већ био придружио. Постоје ситне разлике у изношењу редоследа у Јеванђељу. Према изложењу код Матеја и Марка, Јуда је био означен као издајник пре установљења Евхаристије, а код Луке је најпре установљена Евхаристија, па је на Јуду показано као на издајника.
Света Тајна Причешћа
[уреди | уреди извор]Вечера се продужила. Христос је узео хлеб, који је био умешан са квасцем, благословио га је, преломио и дао ученицима говорећи: „Узмите, једите, ово је тело Моје, које се за вас ломи, ово чините у Мој спомен“. Ученици су окусили Тело Свог Учитеља и Господа које им је дао у виду хлеба. Затим је Господ узео чашу вина, дао је ученицима, и рекао: „Пијте из ње сви, јер је ово крв Моја Новога Завета, која ће се пролити за многе, ради отпуштања грехова“. Ученици су приступили чаши. Тиме је установљена Света Тајна Причешћа.[3]
Тајна вечера и Света Литургија
[уреди | уреди извор]На Тајној вечери Христос је установио Свету Литургију. Прво причешће хлебом и вином - Телом и Крвљу Господа Исуса Христа примили су апостоли. Од апостолског доба хришћани служе Свету Литургију и причешћују се, остварујући на тај начин заједницу са Богом. Света Литургија је утемељена на Тајној вечери, али истовремено и на заједници са васкрслим Христом и његовим народом, која ће се остварити у потпуности о Његовом другом доласку.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Библијска историја, Димитрије Соколов, Београд 1989.
- Meagher, James Luke (1984). How Christ Said the First Mass, or, the Lord's Last Supper: The Rites and Ceremonies, the Ritual and Liturgy, the Forms of Divine Worship Christ Observed, when He Changed the Passover into the Mass. Tan Books and Publishers. ISBN 0895552078.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Site of "Last Supper", tourism.gov.il
- A Different Da Vinci Code Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. јануар 2006) The missing pieces of Leonardo's puzzle point to plain and simple Hermeticism (altreligion.about.com article).
- Was the "Last Supper" the Passover Meal?
- A zoomable 16 billion pixel image of the Last Supper
- The Last Supper interpreted by 7 Artists
- Leonardo da Vinci - The Last Supper (Zoomable Version) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (21. октобар 2008)
- The Last Supper (Virtual Tour and super high resolution image)
- Passover observance for New Covenant Christians Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (18. јануар 2010)
- The Soteriologic Significance of the Last Supper
- Jewish Encyclopedia: Jesus: The Last Supper
- Frescos of Last Suppers in the Renaissance Refectories of Florence
- Susan Dorothea White's painting The First Supper (1988) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (28. децембар 2009).
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
