1726
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1726 на Викимедијиној остави.
| |
| |
1726. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Резолуција цара Карла о колонизационој политици у новим областима (Србија, Банат, Срем, Мала Влашка) - насељавати само римокатолике, немачка нација мора у Београду бити прва по броју и снази. Ове године је основана и католичка бискупија у Србији, са седиштем у Смедереву.
- 3. јануар — Холандски брод Аагтекерке кренуо са Рта добре наде према Батавији/Џакарти - нестао је са 200 људи и племенитим металима.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 13. фебруар — Парламент из Негретеа склапа мир између шпанских власти у Чилеу и, пре три године, побуњених Мапучеа.
- 18. фебруар — Српски црквено-народни сабор у Сремским Карловцима 1726. Царски комесар је командант Славонске границе фелдмаршал Одвијер, има упуство да спречи уједињење Београдске и Карловачке митрополије.
- 19. фебруар — У Русији је основан Врховни тајни савет царице Катарине., на челу са Александром Меншиковим (савет укинут 1730).
- 26. фебруар — Умро је Максимилијан II Емануел, изборни кнез Баварске, наслеђује га син Карл Албрехт. Ожењен је Маријом Амалијом, кћерком цара Јосипа I, чукунунук је Фердинанда II, чека смрт Карла VI (баварски владар 1726-45, краљ Чешке 1741-43, свети римски цар 1742-45).
Март
[уреди | уреди извор]- 10. март — Београдски митрополит Мојсије Петровић устоличен и за карловачког митрополита - аустријске власти се противе уједињењу ове две митрополије, али дају му Србију на администрацију. Београдско-карловачка митрополија траје до 1739. (Архиепископија београдско-карловачка).
Април
[уреди | уреди извор]- 17. април — Волтер је затворен у Бастиљу након сукоба са грофом де Роханом - успева добити алтернативну казну, изгананство у Енглеску, где стиже 2. маја (до 1728). Допадају му се уставна монархија и већа слобода говора и вероисповести у тој земљи.
Мај
[уреди | уреди извор]- мај — Језуити у Београду добили одобрење за оснивање Латинске школе - класа граматике од идуће године.
- мај — Побуна "Влаха" у Вараждинском генералату (Копривница, Ђурђевац, Иванић) због привилегија, контрибуције и "ексцеса"; убили су и неке од својих војвода. Касније упућена комисија установљује многе злоупотребе и смењује неке личности.
- 21. мај — Убиство протестантског проповедника Хермана Јоахима Хахна у Дрездену, главном граду Саксоније, доводи до нереда у том граду. Ове године почела градња велике лутеранске Богородичне цркве (до 1743, срушена 1945, обновљена 2005).
Јун
[уреди | уреди извор]- 11. јун — Андре Херцуле де Флеурy, кардинал од следећег септембра, преузима вођење француске владе (до смрти 1743). Ове године учвршћује стандард француске валуте и кредит земље.
- 16. јун — Англо-шпански поморски рат: Британци блокирају Порто Бело у Панами да би спречили полазак флоте са благом у Шпанију - остају шест месеци док се нису морали повући због губитака од жуте грознице.
- 29. јун — Мориц Саксонски, син пољског краља, изабран је за војводу Курландије, пошто је обећао брак регенткињи Ани - али томе се противе суседне силе и руски кнез Александар Меншиков.
Јул
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 6. август — Државни кадрил: Русија се прикључила Бечком уговору, аустро-шпанском савезу против Енглеске, одн. Османског царства.
- 20. август — Закључен руско-пруски савез, јер се Пруска више не може поуздати у савез са Француском.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 6. септембар — Португалски галеон Санта Роса потонуо од експлозије барута близу Рецифеа у Бразилу, страдали скоро сви од око 700 особа на броду.
- 16. септембар — Земљотрес на Сицилији, преко 200 мртвих у Палерму.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Рус Максим Суворов отвара школу у Сремским Карловцима - следеће године је у Београду, где школа кратко ради. Исусовци ове године отварају средњу школу у Темишвару, у коју иду и православни. Суворов доноси са собом 400 буквара Теофана Прокоповича - рускоцрквени језик и рускоцрквена ћирилица улазе у српску писменост.
- октобар — Прва камчатска експедиција: Витус Беринг са својим делом експедиције стиже копном у Охотск, остатак експедиције стиже у јануару након великих тешкоћа.
- 19. октобар — У Европи се види изузетна аурора бореалис.
- 26. октобар — У Лондону објављено прво издање знаменитог сатиричног романа Гулливерова путовања, које ће бити распродано за седам дана.
- октобар — У Лондону се прича како је нека жена, Марy Тофт, рађала зечеве - бламажа за лекарску професију.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 15. новембар — Османлијска војска Ахмед-паше багдадског напредује према Исфахану: поручује Ашрафу Хотаку да је дошао вратити Сафавида Султан Хусаyна на престо, на шта му Ашраф шаље Хусеинову главу. Османлије су затим поражене у бици код Керманшаха.
- 19. новембар — Смењен је цариградски патријарх Јеремија III, увече је изабран Калиник III, за шта је морао платити рекордних 36.400 гроша, али умире следеће ноћи - патријарх сутрадан постаје Пајсије II (1726-32, 1740-43, 1744-48. и 1751-52).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 24. децембар — Шпанске власти у Јужној Америци оснивају град Монтевидео (или још 1724).
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Патријарх српски Арсеније IV је изабран за архиепископа пећког и патријарха српског.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 10. јул — Александар Кокоринов, руски архитекта и професор
