1768
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1768 на Викимедијиној остави.
| |
1768. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 16. јануар — Захарије Орфелин издао у Венецији први српски часопис, "Славеносербски магазин" - само један број, по угледу на руски "Јежемјесјачнија сочињенија". Почетак славеносрпског језика.
- јануар — Султан издаје ферман да се Црногорци казне а Шћепан Мали и бивши патријарх Василије Јовановић-Бркић ухвате - припреме трају цело лето.
- јануар — Трећа кинеска ђинговска инвазија Бурме: заповедник Минг Руи је дошао на 45 км од Аве, главног бурманског града - али далеко је од базе, друга кинеска армија је задржана код Каунгтона, бурманска герила наноси губитке, Манџурци нису навикли на климу...
- јануар — "Многи метежи" у Србији, ударени ратни намети на народ, почело разоружавање хришћанске раје - у вези с предстојећим ратом са Русијом.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- фебруар — Владика Сава Петровић Његош је обавештен из Русије да Шћепан Мали није руски цар Петар III - обавештава све нахије, али биће затворен до пролећа. Шћепан заноси људе у Црној Гори и околним областима.
- 8. фебруар — Протеривање језуита из војводства Парма, што изазива папину осуду.
- 11. фебруар — Масачусетски представнички дом издаје циркулар у којима се Таунсхендови закони називају неуставним. Дом ће бити распуштен након одбијања да повуче циркулар, што ће довести до нереда.
- 24. фебруар — Варшавски уговор: Пољска-Литванија практично постаје руски протекторат.
- 29. фебруар — У Пољско-Литванској Унији племићи окупљени у Барску конфедерацију за одбрану независности, дижу устанак против краља Станислава II који у помоћ позива руску војску.
Март
[уреди | уреди извор]- март — Босански паша се обраћа владици Сави и црногорским главарима, тражи да протерају варалицу - ови се договарају да дају харач и таоце; турске припреме почињу. Српска општина у Сарајеву је дала новац за "људе које не обесише о вратима", ослобађа своје да их не воде у рат као коморџије у рат на Црну Гору.
- март — Битка код Маyмyоа: Бурманци су сасекли кинеску/манџурску војску.
- март — Након протеривања језуита из Нове Шпаније/Мексика прошле године, њихове мисије у Доњој Калифорнији преузимају фрањевци. Генерални инспектор Нове Шпаније Хозе де Галвез планира експедицију у Горњу Калифорнију (догодине).
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Лоуис Антоине де Боугаинвил је стигао до Тахитија, неких 10 месеци након што га је открио Самуел Валлис.
- 5. април — Основана Њујоршка трговачка комора, прва таква институција у Америци.
- април — Њемачки лекар Јохан Фриедрих Струенс ангажован од стране данске владе како би лечио младог и ментално нестабилног краља Кристијана VII на његовој европској турнеји.
- април — Руска царица Катарина II. наређује посланику у Бечу да саветник Мерк отпутује у Црну Гору с царичином граматом, како би самозванац, Шћепан Мали, био протеран из Црне Горе.
- април — јун — Јосип II је на путовању Темишварским Банатом, касније ће за царицу саставити меморандум о унапређењу области. Посетио је и Славонију (Врбову и Церник) и део Мађарске.
Мај
[уреди | уреди извор]- 10. мај — Масакр на југу Лондона: војска пуца у демонстранте који су протестовали због затварања посланика Џона Вилкеса, који је оштро критиковао краља - гине седам људи. Овог пролећа и лета има доста штрајкова и нереда у Енглеској због скупог хлеба и малих плата.
- 12. мај — Напуљски краљ Фердинанд се, у оквиру аустро-шпанске алијансе, оженио аустријском надвојвоткињом Маријом Каролином, заменом за њену старију сестру Марију Јозефу, која је умрла од богиња прошлог октобра. М. К. ће од 1775. практично управљати краљевином.
- 15. мај — Версајски споразум: пошто су Ђеновској републици на Корзици остали само утврђени обални градови, док остатак држе побуњеници под Паскуалеом Паолијем и његовом Корзиканском Републиком, Ђеновљани одлучују да оток дају Француској. Француско освајање Корзике је довршено догодине.
- 17. мај — На Филипине је стигла наредба о протеривању језуита.
- 27. мај — Готорпским споразумом се окончава веза између Хамбурга и данског Војводства Холстеин - догодине постаје слободни царски град.
Јун
[уреди | уреди извор]- 6. јун — У Деснообалној Украјини избија Колиившчина, устанак хајдамака против Барске Конфедерације, праћен масакрима.
- 11. јун — Као одговор на папину политику према Парми, Луј XV заузима Авињон (до 1769) и Цомтат (до 1774). Фердинанд Напуљски два дана касније заузима Беневенто и Понтекорво.
- 20. јун — Сукоб у Пољској: заузет је Бар у Подолији, седиште Барске конфедерације, који се повлаче у Молдавију.
Јул
[уреди | уреди извор]- 14. јул — Колиившћина се из Украјине преноси и на град Балта у османској области Једисан, што ће довести до Руско-турског рата.
- јул — Руски саветник Мерк у Котору - састао се са Црногорцима али ови "најпре верују у Бога, па у Петра ИИИ".
- 25. јул — Рескриптумом дозвољено Србима да одрже народно-црквени сабор (одржан у мају 1769).[9]
Август
[уреди | уреди извор]- 8. август — Џејмс Кук испловио из Плимута на своје прво истраживачко путовање.[1]
- 15. август — Умро карловачки митрополит Павле Ненадовић - наследник Јован Ђорђевић је изабран на сабору следеће године, у међувремену администрира.
- 22. август — Пољске краљевске снаге заузеле Краков, побуњеника има још у дан. Белорусији, у Несвижу, до октобра.
- 26. август — Џејмс Кук кренуо на прву тихооцеанску експедицију - први циљ је проматрање транзита Венере са Тахитија следећег априла, затим потрага за наводним јужним континентом.
Септембар
[уреди | уреди извор]- август/септембар — Турци нападају Црну Гору из три правца, Црногорци, на челу са Шћепаном беже са Острошког кланца. Страдали су Црмница и Бјелопавлићи, Шћепан се крије неко време, а Турци се ипак морају повући због лошег времена и руског рата. Млечани заводе ред у Маинама, Поборима и Брајићима, који су били уз Шћепана. У Сарајеву је прослављена ова победа, на руско ратиште се иде у добром расположењу.
- 25. август — Владар Краљевства Горкха Притхви Нараyан Шах се крунисао за првог краља Непала, пошто је освојио Катманду, главни град Краљевства Кантипур. До краја године довршава уједињење земље (монархија династије Шах траје до 2008).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Америчка револуција: четири британске регименте стижу у Бостон, у коме су нереди и напади на царинске званичнике након распуштања Масачусетске скупштине - тензије још више расту у окупираном граду.
- 6. октобар — Османско Царство, користећи као изговор руско војно присуство у Пољској, односно кршење одредби Нишког мировног уговора, објављује Русији нови рат. Турска власт прописала купљење оружја од раје у Румелији, уз новчану накнаду. Многи спахије и јаничари се нису одазвали позиву за рат, дезертери ће пљачкати и убијати по селима. Разоружавање раје је праћено насиљем и појачаном емиграцијом у суседну Аустрију; на мети су свештеници, калуђери и кнезови. Током руско-турског рата, у млетачку Далмацију долази "знатан број" православних из Босне, нпр. четири стотине у Скрадин.
- 8. октобар — Битка код Боргоа у којој корзикански побуњенички вођа Пасквале Паоли наноси пораз француским трупама које су покушале пацифицирати острво.
- 14. октобар — Британски премијер Вилиам Пит Старији даје оставку, наслеђује га Први лорд Трезора војвода од Графтона (до 1770).
- 17. октобар — Уговор Хард Лабоур: Чероки се одричу земље између пл. Аллегхенy и реке Охајо, скоро цела данашња Западна Вирџинија.
- 29. октобар — Побуна француских креола против шпанске власти у Лујзијани: протеран је гувернер Антонио де Уллоа. Шпанска власт обновљена следећег августа.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Уговор из Форт Станвиxа: граница између Британаца и Ирокеза је река Охајо.
- 5. новембар — Цариградски патријарх Самуил је принуђен на оставку - послат је на Свету гору, вратиће се на трон 1773-74. Патријарх до следећег априла је Мелетије II.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 10. децембар — У Лондону основана Краљевска академија. За првог председника је постављен Џошуа Рејнолдс.[2]
- 10. децембар — Прво издање Енциклопедије Британике улази у продају, неувезани наставци тротомног дела се објављују до 1771. Конзервативни одговор Шкотског просветитељства на Дидеротову Француску енциклопедију.
- 15. децембар — Децембарска криза у Шведској: краљ Адолф Фредерик није потписивао документа, даје оставку како би изнудио окупљање Риксдага.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Цркве: изграђена Саборна црква у Пакрацу; жупна црква у Великом Тројству.
- Одлучено да се Курзбокова штампарија у Бечу подеси и за штампање књига ћирилицом, на српском, руском и другим језицима (од 1770).
- У Гвозданском настала рударска братимска благајна.
- Довршен Петит Трианон, знаменити дворац који је француски краљ Луј XV дао изградити својој покојној љубавници Мадаме де Помпадур.
- Грчки херцеговачки владика Антим "покушао отровати јеромонаха тројичког Никодима".
- Песма "Шћепан Мали" у Његошевом "Огледалу српском II".
- Скопски надбискуп Матија Мазарек евидентира насељевања Арбанаса код Јањева.
- Википедија:Непознат датум — Луј XV поставио Ренеа де Мопуа за канцелара и наредио му да сломи судску опозицију.
Рођења
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Жак Александар Бернар Лористон, француски маршал и дипломата. († 1828).
Март
[уреди | уреди извор]- 21. март — Жозеф Фурије, француски математичар и физичар. († 1830)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 14. новембар — Карађорђе Петровић, српски вожд
Смрти
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Cook's Journal: Daily Entries, 7 August 1768”. Архивирано из оригинала 23. 9. 2007. г. Приступљено 10. 8. 2007.
- ^ Penguin Pocket On This Day. Penguin Reference Library. 2006. ISBN 978-0-14-102715-9.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
