Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Фабијан Канчелара (итал. Fabian Cancellara; Берн, 18. март 1981), познат под надимком „Спартакус”, бивши је швајцарски бициклиста, који је пред крај каријере возио за амерички тим Трек—сегафредо. Четири пута је освојио Свјетско првенство у вожњи на хронометар, по три пута Париз—Рубе, Ронде ван Фландерен, Страде Бјанке и Е3 Бинкбанк, док је по једном освојио Милано—Санремо, Тур де Свис и Тирено—Адријатико. Десет пута је освојио првенство Швајцарске у вожњи на хронометар, једном Вело д’Ор за бициклисту године и два пута награду за спортисту године Швајцарске. Тренутно је власник про тур тима Тудор про сајклинг, који је преузео у априлу 2022.

Бицикл је почео да вози са 13 година, када се „заљубио” у један стари бицикл. Након тога, почео је озбиљније да се бави бициклизмом и освојио је Свјетско првенство у вожњи на хронометар за јуниоре двије године заредом, 1998 и 1999. Професионалну каријеру почео је 2000, са 19. година, када је потписао за Мапеј—Квик Степ као стажиста. Познат је као добар хронометраш, класик специјалиста и радник за сувозаче који се боре за генерални пласман. Након побједа на неколико мањих трка у почетним годинама каријере, прву велику побједу остварио је на Тур де Франсу 2004, гдје је побиједио на прологу на отварању трке и узео жуту мајицу, коју је носио један дан. Године 2006, освојио је први пут Париз—Рубе, а затим и Свјетско првенство у вожњи на хронометар, које је освојио и 2007. уз двије етапне побједе на Тур де Франсу.

Године 2008. освојио је Милано—Санремо и златну медаљу у вожњи на хронометар на Олимпијским играма. Следеће године, освојио је трећу титулу свјетског шампиона у вожњи на хронометар, док је био лидер на неколико етапа на Тур де Франсу и Вуелта а Еспањи. Године 2010. освојио је Париз—Рубе други пут и први пут Ронде ван Фландерен, као и четврту титулу свјетског шампиона у вожњи на хронометар, захваљујући чему је добио награду Вело д’Ор, за бициклисту године. Након периода без већих побједа током 2011 и 2012, када је био и повријеђен, 2013. године освојио је трећи пут Париз—Рубе и други пут Ронде ван Фландерен, док је трећи Ронде освојио 2014. године. Након бројних повреда током 2015, освојио је златну медаљу у вожњи на хронометар на Олимпијским играма 2016. На крају сезоне, завршио је каријеру, а изабран је за спортисту године у Швајцарској.

Након што је почео професионалну каријеру, возио је за четири тима. Остварио је велике успјехе на Монументалним класицима, освојио је по три пута Париз—Рубе и Ронде ван Фландерен, као и једном Милано—Санремо. По три пута освајао је и класике Е3 Харелбеке и Страде Бјанке. Побиједио је на пет етапа на отварању Тур де Франса и носио је жуту мајицу укупно 29 дана, што је највише од возача који нису освојили Тур. Поред успјеха на класицима и у вожњи на хронометар, освојио је Тирено—Адријатико , Тур де Свис и Тур оф Оман трке. Био је четири пута свјетски шампион у вожњи на хронометар и два пута олимпијски; два пута је био национални шампион у друмској и десет пута у вожњи на хронометар.

Његово ривалство са Томом Боненом сматра се једним од највећих ривалстава на класицима свих времена. Највише је истакнуто на Ронде ван Фландерену 2010, када су њих двојица били испред осталих у борби за побједу. Тај тренутак назван је од стране медија сумом деценије — „Канчелара и Бонен испред осталих”.

Цео чланак 378 сјајних чланака

Добар чланак

Битка код острва Саво, позната и као Прва битка код острва Саво, или у јапанским изворима као Прва битка у Соломоновом мору (јапански 第一次ソロモン海戦), догодила се у ноћи 8. на 9. август 1942. године. Била је то морнаричка битка на Пацифику за време Другог светског рата, вођена између јапанске царске морнарице и савезничких морнаричких снага. Ова битка је прва од пет великих морнаричких битака током Гвадалканалске кампање.

У бици, група јапанских ратних бродова је изненадила и поразила савезничке морнаричке снаге, потопивши једну аустралијску и три америчке тешке крстарице, док су у исто време сами претрпели мало штете. Јапанске снаге су се састојале од седам крстарица и једног разарача под командом вицеадмирала Микаве. Као одговор на савезничко амфибијско искрцавање на источна Соломонова острва, Микава је са својим бродовима пловио низ „пролаз Нова Џорџија“ (познатим као „Прорез“) да нападне савезничку десантну флоту и њихове заштитне снаге. Заштитне снаге су се састојале од осам крстарица и петнаест разарача под командом британског контраадмирала Виктора Крачлија, али само пет крстарица и седам разарача било је стварно ангажовано у борби. Као резултат пораза, остаци савезничких ратних бродова и неискрцаних десантних снага се повлаче од Соломонових острва.

Цео чланак 470 добрих чланака

Изабрани списак

Премијер Совјетског Савеза (рус. Глава Правительства СССР) био је шеф владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Дванаест особа је обављало функцију. Међу најпознатијима су Владимир Лењин и Јосиф Стаљин.

Функција је током свог постојања имала четири различита имена: председник Већа народних комесара (1923–1946), председник Савета министара (1946–1991), премијер (јануар – август 1991) и председник Комитета за Оперативни менаџмент совјетске привреде (август–децембар 1991). Много пре 1991. године, већина несовјетских извора је ову функцију називала „премијер“ или „премијер“.

Цео чланак 180 изабраних спискова

Вести

28. октобар — Најмање 69 особа је погинуло у тешкој железничкој несрећи на прузи између Мадрида и Андалузије у Шпанији.
25. октобар — На парламентарним изборима у Србији победу је однела Студентска листа, са апсолутном већином. Прославе победника су одржане у многим градовима и општинама Србије.
25. октобар — У другом кругу председничких избора у Бразилу победу је однео актуелни председник Луиз Инасио Лула да Силва. Његов противник, Флавио Болсонаро [en], побегао је у САД.
19. октобар — Бирачи у Алберти су гласали да не траже обавезујући референдум о независности од Канаде, резултатом 75 : 25%.
10. октобар — Снажан земљотрес магнитуде 7,7 погодио је јужну обалу Панаме.
7—12. октобар — Објављени добитници Нобелових награда за 2026: Анри Каган и Кенсо Соај за хемију; Франсис Халзен за физику; Карл Дајсерот, Петер Хегеман и Георг Нагел за физиологију или медицину, Ен Карсон за књижевност и Наванетем Пилај [en] за мир.
7. октобар — Јустина Широка Пуља је изабрана за председницу Републике Косово.

Остале вести

На данашњи дан

1848 — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом.
1848 — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада.
1922 — У Италији је на власт дошао Бенито Мусолини.
1925 — Реза Шах Пахлави је дошао на ирански престо и основао династију Пахлави,
1984 — Индијска премијерка Индира Ганди је убијена у атентату који су извршили двојица њених телохранитеља Сика.
1991 — На првим вишепартијским изборима у Замбији Фредерик Чилуба победио је Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље.
2000 — Из Бајконура је лансирана руска ракета Сојуз ТМ-31 у којој су се налазили први становници Међународне свемирске станице.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

… да је Чарли Чаплин (на слици) једном приликом освојио трећу награду на такмичењу за свог двојника?
… да удаљеност којом радио-таласи путују око Земље делимично зависи од броја Сунчевих пега у датом тренутку?
… да на планети Земљи има толико злата да је целу прекрије слојем дебљине једног метра?
… да Ескими имају преко 15 речи зa снег, али ниједну за рат?
… да су Римљани веровали да зелена салата успављује, те да су је стога давали царевима пред спавање?
… да су три пса преживела бродолом Титаника, када је у недељу — у ноћи 14/15. априла 1912. године — овај брод ударио о ледени брег?
… да захваљујући 3D штампи, НАСА може да шаље алатке астронаутима е-поштом?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Петроварадинска тврђава под снежним покривачем, са погледом на Дунав и Нови Сад. Смештена на десној обали Дунава, тврђава је један од најпрепознатљивијих симбола Новог Сада и најзначајнијих примера фортификационе архитектуре у Србији. Изградња данашњег утврђења започета је 1692. године, на месту старијег средњовековног утврђења, а завршена је 1780. године. Позната и као Гибралтар на Дунаву, тврђава обухвата око 112 хектара и поседује систем подземних војних галерија и ходника дуг око 16 километара. Фотографија аутора Valekd је освојила седмо место у међународном избору најбољих фотографија на такмичењу Вики воли споменике 2023. године.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 710.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 639.213 корисника отворило налог, а од тога је 1.495 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти