Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије био је масовна омладинска друштвено-политичка организација која је радила на окупљању и организовању омладине Југославије и њиховом укључивању у Народноослободилачки покрет (НОП), у циљу ефикасније борбе против окупатора, као и политичког и просветног уздизања младих.

Основан је у току Народноослободилачког рата (НОР) 27. децембра 1942. у Бихаћу, када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке омладинске организације. Представљо је јединствену омладинску организацију, која је окупљала и деловала међу омладином, а у њеном саставу био је и Савез пионира Југославије, основан истовремено када и УСАОЈ. Руководећу улогу у раду УСАОЈ имао је Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) који је развијао политичко јединство и револуционарну свест. Уз Антифашистички фронт жена (АФЖ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности УСАОЈ концентрисане су на организовање омладине и њено активно прикључивање јединицама Народноослободилачке војске (НОВЈ), као и деловање у позадини помажући помоћ органима народне власти, организовању омладинских радних акција, развијању братства и јединства међу младима, културно-просветном уздизању младих и др. Након ослобођења Југославије, омладина се активно укључила у послове обнове и изградње земље, спровођења првог петогодишњег плана, а омладински полет и стваралаштво снажно су испољени и у областима економског, политичког и културног живота. УСАОЈ се после ослобођења знатно омасовио и организационо и идејно-политички оформио у јединствену омладинску организацију, па је у складу са тим на Трећем конгресу, одржаном маја 1946. у Загребу променио назив у Народна омладина Југославије (НОЈ). Одлукама Петог конгреса КПЈ, одржан је 15. децембра 1948. заједнички Конгрес СКОЈ и НОЈ на коме је донета резолуција о спајању ове две организације у јединствену Народну омладину Југославије. У току постојања одржана су три конгреса УСАОЈ, а његови председници били су Иво Лола Рибар, Стане Кавчич и Ратко Дугоњић.

Цео чланак 378 сјајних чланака

Добар чланак

Проституција је била саставни део свакодневног живота старих Грка почев од архајског периода. У најзначајнијим грчким полисима, а нарочито у лукама, упошљавала је позамашан део становништва и представљала стога прворазредну економску активност.

Била је далеко од недозвољене радње: полиси је нису осуђивали, а јавне куће су постојале наочиглед свих. У старој Атини чак се и легендарном законодавцу Солону приписивало отварање борделâ са умереним ценама под државном контролом. Проституција се различито одражавала на полове: проституцијом су се бавиле жене свих животних доба и млађи мушкарци, док су клијентелу чинили готово искључиво мушкарци. Сасвим је извесно да Грци нису осећали никакву моралну нелагоду у вези са коришћењем услуга проститутки. Истовремено, закони су предвиђали оштре казне за ванбрачне сексуалне односе са слободном женом — у случају прељубе, преварени муж имао је право да убије увредиоца ухваћеног на делу — у истој мери као и за силовање. Мушкарци су у просеку са 30 година ступали у брак, тако да млади Атињанин, уколико је желео хетеросексуалне односе, није имао другога избора него да посегне или за својим робињама или за проституткама.

Цео чланак 470 добрих чланака

Изабрани списак

Премијер Совјетског Савеза (рус. Глава Правительства СССР) био је шеф владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Дванаест особа је обављало функцију. Међу најпознатијима су Владимир Лењин и Јосиф Стаљин.

Функција је током свог постојања имала четири различита имена: председник Већа народних комесара (1923–1946), председник Савета министара (1946–1991), премијер (јануар – август 1991) и председник Комитета за Оперативни менаџмент совјетске привреде (август–децембар 1991). Много пре 1991. године, већина несовјетских извора је ову функцију називала „премијер“ или „премијер“.

Цео чланак 180 изабраних спискова

Вести

25. октобар — На парламентарним изборима у Србији победу је однела Студентска листа, са апсолутном већином. (на слици) Прославе победника су одржане у многим градовима и општинама Србије.
25. октобар — У другом кругу председничких избора у Бразилу победу је однео актуелни председник Луиз Инасио Лула да Силва.
19. октобар — Бирачи у Алберти су гласали да не траже обавезујући референдум о независности од Канаде, резултатом 75 : 25%.
10. октобар — Снажан земљотрес магнитуде 7,7 погодио је јужну обалу Панаме.
7—12. октобар — Објављени добитници Нобелових награда за 2026: Анри Каган и Кенсо Соај за хемију; Франсис Халзен за физику; Карл Дајсерот, Петер Хегеман и Георг Нагел за физиологију или медицину, Ен Карсон за књижевност и Наванетем Пилај [en] за мир.
7. октобар — Јустина Широка Пуља је изабрана за председницу Републике Косово.
6. октобар — Бивши шеф немачке Савезне обавештајне службе (БНД), Аугуст Ханинг [en], ухапшен је под сумњом за велеиздају, шпијунажу и нелегално прибављање државних тајни.

Остале вести

На данашњи дан

312 — Константин I је победио Максенција у бици код Милвијског моста, чиме је постао једини цар у западном делу Римског царства.
1628 — Краљевске трупе под кардиналом Ришељеом су после вишемесечне опсаде заузеле хугенотско упориште Ла Рошел.
1636 — У Кембриџу у Колонији Масачусетс је основан Харвард, најстарија образовна установа у САД.
1919 — Амерички конгрес је усвојио Закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола.
1922 — Око 40.000 црнокошуљаша, паравојно крило Националне фашистичке странке, кренуло је из Напуља у марш на Рим.
1940 — Италијанске трупе су напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији.
1962 — Окончана је Кубанска ракетна криза, председник Совјета министара СССР Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Кенеди да ће обуставити блокаду те земље.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

… да је Чарли Чаплин (на слици) једном приликом освојио трећу награду на такмичењу за свог двојника?
… да удаљеност којом радио-таласи путују око Земље делимично зависи од броја Сунчевих пега у датом тренутку?
… да на планети Земљи има толико злата да је целу прекрије слојем дебљине једног метра?
… да Ескими имају преко 15 речи зa снег, али ниједну за рат?
… да су Римљани веровали да зелена салата успављује, те да су је стога давали царевима пред спавање?
… да су три пса преживела бродолом Титаника, када је у недељу — у ноћи 14/15. априла 1912. године — овај брод ударио о ледени брег?
… да захваљујући 3D штампи, НАСА може да шаље алатке астронаутима е-поштом?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Петроварадинска тврђава под снежним покривачем, са погледом на Дунав и Нови Сад. Смештена на десној обали Дунава, тврђава је један од најпрепознатљивијих симбола Новог Сада и најзначајнијих примера фортификационе архитектуре у Србији. Изградња данашњег утврђења започета је 1692. године, на месту старијег средњовековног утврђења, а завршена је 1780. године. Позната и као Гибралтар на Дунаву, тврђава обухвата око 112 хектара и поседује систем подземних војних галерија и ходника дуг око 16 километара. Фотографија аутора Valekd је освојила седмо место у међународном избору најбољих фотографија на такмичењу Вики воли споменике 2023. године.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 710.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 637.890 корисника отворило налог, а од тога је 1.508 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти